Браство

148

из околине Будишина, њиховог данашњег средишта, наб већ одавна не би било, да матере још и данави на самртном чаву не заклињу своју децу, да чувају свој језик и своје обичаје.

Али и ово ако једва успорава коначно понемчење наше северне браће, уздржати га сигурно неће. Ето око Липиске их већ никако и нема.

Ж Ж Ж

Једно по подне било је то око Госпођина дне год. 188.. дигао сам се био с једним пријатељем, правим Прувом, да учинимо један пешачки излет од једног до два часа. Ишли смо у правцу на исток. Он је хтео нарочито да види место, одакле је Наполеон руководио чувену липиску битку, — мој пријатељ је пруски официр, а ја сам поред тога хтео да видим, еда ли ћу у селу, које је било повледња тачка нашег пзлета, наићи ма и на једног Лужичанина.

На најлешшем месту на путу за П., баш наспрам самог дивног споменика, који је у лепом шумарку подитнут на месту, где су три монарха стајала и посматрала борбу, пошто је Наполеон био већ потиснут 6 ону страну Липиске, падају вам у очи неколико чистих и лепих кућица, а у средини њиховој подиже се понајлешпша с натпивом „Пивница Фон Новаковића“, на немачком језику.

Можете замислити, како ме је та „Фирма“ изненадила. Са свим несвесно предложим свом пријатељу, да мало ту свратимо, но он је мислио да ће бити боље,