Браство

Но ПРВА уд У" и ил Ин , Ме

149

да то учинимо у повратку, пошто нам треба још подоста, да стигнемо до циља, који смо себи поставили. Ја сам примио разлог. Али то после подне мој је пријатељ два или три пута приметио, како сам ја расејан, и чудио се томе. Он ми је, тачношћу, којом се одликују његови земљаци и ревношћу правога пријатеља, у8 то још с поносом пруског официра, описивао битку на Липисци, која је дала нови обрт стварима у Европи, па можда „и у целом свету“. Јена, Москва и Ватерло ву оптке само другога реда; својом замашношћу и својом великодушношћу њих еве надмашује она, која се била на овој таласастој равници.... Наполеон је био ђенијалан војник ... даз 14556 51ећ пјеће ђезегећеп, али он није имао коњице наших Фридриха. Па онда руски Козаци, па аустријски пандури... А пандурима су се звали нарочито наши Војвођани, Личани и Крајишници..... И колико ми он још о овој битци није говорло! Да вам био мало присебнији, или да сам могао његов говор стенографисати, то би сигурно био најсавршенији панегирик битци на Липисци или бар — њеним победиоцима. Али ја сам био у 7туђини, п мене је сад, не знам ни сам за што, било опчарало оно „Фон Новаковић“ на Фирми оне сеоске механе, можда само стога, што се с оваквим именима у овој даљини никако нисам сретао.

Из свела где смо се поодморили и поткрепили, кренули смо бе у први сумрак. Кад смо на ново стигли пред „фон Новаковићеву“ механу, ту се осећала, и пред њом и у њој, живост, које данас по подне није било.