Браство

150

На небу ву се једна по једна рађале многобројне звезде, вечна кандила на олтару природе.

У крчми смо застали неколико људи и жена. Али то нису посетиоци, 6 каквим бе обично по оваквим крчмама бсрећете. То ву еве били жетеоци и косачи, и њихова ведра лица и класје шпенице, и трагови од вена на њиховом оделу, показивали ву већ на први поглед, да су то вредни радници, а њихов весели израз и међусобно пријатељско опхођење, спремање вечере за њих ту у самој крчми и интимност, која се огледала у њиховим одношајима према послузи у крчми, упућивале су на закључак, да то нису обични кафански гости» „муштерије, “ већ да су то радници и гости самог крчмама.

Ми смо потражили по чашу пива, па смо, чекајући на вамог крчмара, јер нам ни један од присутних није личио на крчмара — почели разгледати слике по дувару. Већ ве на први поглед видело, да их је неко поређао « укусом и по одређеном плану. Најпре ву на једној страни стајали стари цар Виљем и саксонски краљ — то се већ по веби разуме. Одмах испод њих у мало мањим оквирима били ву Бизмарк и Молтке. На другој страни била је слика три монарха, три савезника, који су овде, на овом месту, били битку против Наполеона. До ње је била слика самог Наполеона, како је изгледао после изгубљене битке. Испод ових двеју била је слика, која је представљала напад пруске коњице на Кенигрецу под командом ондашњег престолонаследника, царевића Фридриха: — И то је све. Ништа више. Ни једна од оних баналних „контрафа“, које се по крчмама још увек виђају како код нас, тако и на страни.