Браство

152

бродушност, зар цела ова појава и човека и јунака, не одају и његово порекло и његову народност '

— Овај није син ових равница. Његово порекло није нигде у долини Лабе, добацих свом пријатељу, не одвајајући очију од старца.

— Бисте ли дали на то литар пива" додаде он као од шале.

— Бих не један но девет, но сто. Колико год хоћете, одговорих ја, тврдо уверен, да изгубити не могу.

Није нам требало много да дознамо, да је он баш тостионичар, да је он „Фон Новаковић“, јер је сам пришао к нашем столу и као прави нас касеџија поздравио. Али кад емо га једном већ добили, ми га нисмо више пуштали., По свему што се могло приметити, мој пријатељ је у њему гледао свог ратног друга; ја сам тражио да у њему нађем још више од тога.

Најпре се говор отпочео каб и обично о времену и о жетви; за тим се у брзо прешло на војску, — то је било тим лакше, што је баш у то време био на дневном реду у Берлину велики немачки војни буџет, Наш домаћин се одмах дочепао мисли, које је уоп Фет (то, чувени војни ауторитет у Немачкој заступао о скраћењу рока војничке обавезе. „Народ треба брзо учити оружју и борби, па га пуштати да ради земљу и своје занате“, завршивао је он, „јер ако је неоспорно, да се треба бранити од спољних нападача, још је неоспорније, да се то може чинити вамо онда, кад се има б чим“. — Колико здравог разума у једног крчмара земљорадника ! Он ипак не може бити равничар. У осталом, он ми поред еве своје учтивости изгледа и мало