Браство

И

158

оштар, да бих га могао изједначити са Саксонцима, чија је добродушност и благост тако позната.

Ја нисам могао одолети својим елутњама.

— Ви сигурно нисте родом одавде“ обратим му се ја изненада.

— Јесам, господине, да одакле бих блог био је његов хладан одговор, а докле је то говорио, из очију ви му читао питање: а што ти то сад питаш!

— Знам, знам. Ви сте се можда родили овде, али онда се сигурно ваш отац од некуд, и то вигурно из далека, доселио овамо, упадох му ја одмах у реч.

— И пој се отац родио баш на овом истом имању. Где ми сад седимо, ту је он провео цео свој век. Само је онда кућа била мало мања. Ја сам ову сазидао има тек четири године..... Али и ви ћете имати нешто право.

У то га позваше на вечеру. Старац погледа на сто, за који су били поседали већ еви радници, нагну још један пут своју земљану боцу с пивом, па баш кад ве спремао да се дигне, као да се предомисли.

— Пријатно, рече мало гласније, окренувши се столу, за којим су радници седели, и за којим је ] врху било његово место. Пријатно, ја ћу мало доцније.

— Мој пријатељ се интересује вашим пореклом, упаде одмах у реч Марсов следбеник из Молткеове школе; мени је опет стало до тога да дознам, где сте оставили вашу ногу, и мени је или боље нама је 0б0јици врло мило, што нам чините задовољетво, да још који тренутак останете овде 6 нама.

Шре но што се домаћин и могао заблагодарити на пажњи нашој, ускочих му ја.