Браство

154

— Ево ја ни сад још не могу да верујем, да сте ви пореклом одавде. И ваш изглед, и цела ваша појава, па и само ваше име упућују ме да верујем, да ако нисте ви, оно су ваши стари из наших крајева, а ја сам, ако то до сад нисте знали — Србин.

Старац извуче своју бурмутицу, понуди њоме и мога пријатеља и мене, погледа ме, као да би хтео упитати: а што ли ти баш тако наваљујеш, да ти ја причам своје порекло, па онда отпоче:

— Дозволите ми, али ви сте обојица неки чудновати свеци. Ви обојица имате право. Ја сам се истина родио овде. И мој се отац родио овде. Али мој деда се није овде родио. Он се овамо доселио, и то из далека....

Старац опет повуче из своје боце један гутљај, убриса и засука своје бркове, па продужи.

— Мој деда је родом из Босне. Отуда је пребегао још као млад од турског зулума и ступио јеу Аустријску војску као добровољац. И ако прост човек он се у брзо одликовао и постао је четником. У Битци, која се овде била између Европе с једне и Наполеона 6 друге стране, мој дед је ва својом четом, у којој су били све сами његови земљаци, отео од непријатеља

један за другим три шанца. При отимању последњег _ рањен је п сам, али су га његови земљаци ипак спасли. По свршеној битци мој је деда добио за награду ово парче земље, на ком су сад ове моје кућице, и како је бпо онеспособљен за даље ратовање, остао је да овде живи. Уз то је подигнут и у племетво. Од Милоша Новаковића постао је Милош Фон Новаковић. Измо-