Браство

Му

- 165

турски полицајци. Држао ме је „на истинтак“ више од пола часа. И тек кад уђе Ализајим п опомену га да не чини то, него да ми да допуштење, пружи ми овај једно парче хартије, а путну ми исправу одузе и рече, да могу, „у царско име“ ићи у манастир и куд хоћу по кумановској и скопљанској околини.

= 1

Ма да беше нека паклена душа бугарских агената нашла за потребно да ме хитном депешом пред скопљанским валијом оклевета, и да мој наиван п0лазак у манастир Матејчу осујети — ппак сам могао још сутра, после подне, око два часа, у друштву Али зајима, Агуш јефендије и до стотину Срба коњаника, „у царско име“ поћи у манастир Матејчу. Искуписмо се изнад Куманова до турскога гробља, и притешњени од јаке јулијске врућине, брзо пројурисмо Бедињским пољем, оставивши село Бедиње десно од нас и дохватисмо се села Лопата. Остављајући десно од нас село Лопате и даље тамо Режановце, Опоје, Липково, Отљу и др., ето смо, повле два чава, у селу Матејчи.“)

% Г, П. С, Срећковић пише место Матејча — Матејч Он је имао уза се турске жандарме и они су му казали село онако, како га Турци званично зову, јер сви овамошњи Срби па и Арнаути зову село Матејча а не Матејч. Турци имају особину свога језика да из многих наших именица одбацају крајњи самогласник, па су то у званичном списку учинили и са именом овога села. Ова особина турскога језика може се видети и у списку села врањ. окр., којим се јег.М. Ђ. Милићевић, пишући „с дунава над Пчињу»“ послужио, јер су му имена села веома осакаћена.