Браство

167

товоре! И док ми се такве историјске слике, такве мисли по глави врзаху — изгледаше ми као да ме њих неколицина вуку, отимљући се ко ће ме бољим и чаробнијим предметом забавити! Куд год бих бацио поглед — тамо би ми и остао. Уморио сам се гледајући већ! Ове ми се чињаше лешше од лепшега ! Па чега бих се пре нагледати могао и шта бих описати могао '

Да ли да се нагледам и оних густих јасенових и багренових гора; или оних горостасних липара, који "бе нижу свуда око Манастиришта; или питомих и Ммирисних долиница, кроз које тихо жуборе бистри поточићи“ Или ћу погледати тамо на исток величанствену кумановску равницу, у којој се бели Куманово; или да преко Куманова погледам по пољу нагоричком, које последњи пут овога дана обасипаху сунчани зраци“ Или ћу се загледати на запад у поноситу Црну Гору екопљанску, на чије се врхове, чини ми се, небо наслања; или на север да погледам, по кршном и горовитом Карадагу Гиланском, који вечерас баш бесно хучи, као да казује да му нешто није право! Или ћу пустити далеке погледе, далеко тамо на југ, па да, као у магли, разгледам по Овчем Пољу; да погледам на беле ридове овчепољске, у којима се уздижу стотинама задужбина српских — Све бих хтео да разгледам, али не могу. Не могу јер сам се већ уморио гледајући!

Но оставимо нека се мрак мирно спушта на совај величанствени наш хоризонат; оставимо горе