Браство

202

Одатле беше и она сирота Милинка коју Турци онолико мучише и пред пашу чак у Скопље водише само да је потурче. Знам да јој Турци убише и оца и два брата — само да је уграбе и на силу потурче, али узалуд — она се опет удаде за Србина Д... у Скопљу.

Рамановце нам остаје лево од пута. Село је прилично велико; имаће око 200 кућа, а доста је богато. У њему живе Срби и Арнаути, али имаде више Срба.

Рамановце је на међи кумановекога и скопљанекога окр. Сад ћемо бити у скопљанском округу. Сад настаје скопљанско поље, које овде онде просецају мали поточићи и блатна језерца. (По овим језерцима имаде много пијавица). Бело је жито све пожњевено, у снопље везано и у стогове зденуто, само чека спахију — али кукурузи нам доста причају о родности овога српскога краја. А и ливаде нам казују плодовитост травину. По ливадама се виде хиљадама стогова сена, поред којих пасу многа стада оваца, хиљадама грла говеда, чопори свиња и ергеле коња.

У разговору и равпознавању крајева, које смо иза наб и лево и десно остављали, ето нас код села Атина, (Агино). Агино нам је баш на путу и морамо крозањ проћи. И оно је доста велико. Имаће преко стотину кућа. И у њему живе, измешано, и Срби и Арнаути, али имаде више Срба

Од Агина (села) ударисмо даље мимо село: ВаЕБВ). Оставивши Вакљв десно од наб прођовмо мимо

#=) Ово је оно село — Вакђв — које је по народном предању Султан Мурат поклонио манастиру Матејчи, а неки кажу да је то било оно у Кум, округу.