Браство

257

И четири ате од Новога, —

Сви су тебе у мене просили,

И сви су се просци одустали,

Ма не оће Сењанине Иво;

Ја ћу с тебе изгубити главу“. Ал сестрица брату бесједила: „Чујеш, брате — чујеш, добро моје !

Не ћеш 6 мене изгубити главу,

Ја ћу, брате, свијем повољити“,

Па узимље један лакат платна,

Један лакат платна убјељена,

И пошета пољем широкијем,

На коме је зелено језеро, —

(ба платном је очи повезала)

Па се баци у језеро мутно, —

То не виђе Сењанине Иво,

Алто виђе један од сватова,

Па он каза Сењанину Иву.

Кад то чуо Сењанине Иво,

За њом скаче у језеро мутно

И извади Марицу ђевојку,

Па је води свом бијелом двору

И вјенча је себи за љубовцу,

Још не прође ни година дана,

Дивног му је породила сина,

Па овако Иву бесједила :

„Хајд'мо, Иво, мом бијелом двору,

Милог вам се брата ужељела !“ Али Иво њојзи одговара:

„Не ћеш, Маре живјела ми глава,

ВРАСТВО 17