Браство

258

Док не родиш до девет синова И десетог златнорука сина“

Кад то чула Иванова Маре, Плаче, кука како кукавица:

„Авај мене до Бога милога !“ Кад ћу родит до девет синова,

А камо ли златнорука сина!“

То зачуле њене другарице, Па су Мару другу сјетовале :

Ти не плачи, наша другарице, Већ ти поји') божје литурђије, Цркви носи пуње и проскуре (Што бог хоће, може учинити), Ти ћеш родит до девет синова И десетог златнорука сина“.

Кад то чула Иванова Маре, Она поје божје литурђије,

Цркви нови пуње и проскуре.

Брзо прође девет годиница, Маре роди до девет синова;

Кад десета на измаку била, Маре роди златнорука сина. Опет Маре Иву бевједила:

„Хајд мо, Иво, мом бијелом двору, Милог сам ве брата ужељела !“

Али Иво њојзи одговара:

„Не ћеш, Маре, живјела ми глава,

) Госп. Јован Бишковић претреса глаголе појати и

појити, али не вели како им је заповиједни начин. Ја мислим да је од појати запов. пој, а од појити (стоку) поји.