Браство

259

Прије него навадиш ружицу Све од Задра до Корчуле равне“. Кад то чула Иванова Маре, Плаче, кука како кукавица: „Авај мене до бога милога ! Ко ћ' набадит румене ружице Ове од Задра до Корчуле равне !« То зачуле њене другарице, Па су Мару, другу ејетовале: „Ти не плачи, наша другарице, Већ искупи коло ђевојака, Обећај им рува племенита, Садиће ти румене ружице Све од Задра до Корчуле равне“. Кад то чула Иванова Маре, Брзо скупи коло ђевојака, Обећа им рува племенита, Садише им румене ружице · Све од Задра до Корчуле равне. Опет Маре Иву проговара; „Хајд мо, Иво, мом бијелом двору, Милот сам се брата ужељела !“ Али Иво њојзи одговара: „Не ћеш, Маре, живјела ми глава, Шђује нег узмеш грану врбовине И усадиш у твоме ђердану; Па ако ти врба грожђе роди, Онда ајде свом бијелом двору“. Кад то чула Иванова Маре, Плаче, кука како кукавица : 179