Браство

«о <> ~

Вучић их стави у затвор, у коме су неко време тамновали. Чувши да ће бити предати турском паши који тада становаше у зидинама Београдског града, — прокопају апсу и једне ноћи сви побегну (8) њих) преко Дунава у Аустрију. Оне ноћи кад су утекли из затвора, дођу они испод града на Ду-. нав и ту нађу неке дерегље и чамце, а лађари беху поспали сем једног који држаше велики чибук у руци и дремаше. Они се полако прикраду њему п одмах му поднесу нож под гушу претећи му даће га заклати само ако се јави, па га онда вежу, а за тим поседају неки у чамце неки у дерегље и отисну се низ Дунаво. Но кад су прилично измакли, онај везани лађар стане викати те се и остали пробуде и почну их гађати из пушака и они и турска стража, те неке од њих ране, али се они сретно превезу где. их Аустриске власти лепо приме, отпустивши их да иду куд је коме воља. (Овако је доцније сам Чавдар ПИ својим савременицима који су ми и дали грађу о свему).

Неки остану у Аустрији а Чавдар с неколико њих, отисне се низ Дунав и оде право у Цариград. Кад је Чавдар пребегао у Србију, Турци му протерају целу породицу у „сургун“ у Ловче — у Бугарској — а са њим још неколико породица виђенијих Срба из оног доба.

Дошавши у Цариград, Чавдар се стави под заштиту руског конзула који му изради те буде пуштен пред великог везира где га веома лепо приме. На питање везирово, Чавдар одговори: како се народ не буни противу цара, но противу његових чиновника и осталих глобаџија, који чине свакојака насиља по народу. Тада му везир обећа, да ће казнити све оне која у народу чине зулуме, па му да. „тескеру“ да слободно може ићи својој кући и но-_