Браство

57

рађорђева Србија и Србија Букурешког мира, него је она била и обимом знатно мања; она је захватала само Београдски Пашалук.

Од тога доба, од 1815 па све до 1876 год., дакле за пуних шездесет година, Србија није водила ни један рат. Али она то време није употребила у пуној мери за своје унутрашње консолидовање и свој унутрашњи развитак.

Ускоро пошто је формирана као засебна автономна област, у Србији су почеле унутрашње кризе и борбе, у првом реду у питањима око власти и о учешћу народа у државној управи. Борба око тих питања трајала је кроз цео 19 век. Она је задржала у многоме погледу државни развитак, и шкодила је много угледу Србије и Српскога Народа. Али, иако се та борба, која је често била сувише оштра и сувише партизанска, не може оправдати, она се бар даје разумети.

Народ је био некултуран, одрастао у турском ропству, у држави у којој се средства нису бирала, прелаз из ропства у слободу био је сувише нагао, за рад у новим приликама људи нису били спремни, нису схватали, да се и у слободној државној заједници морају чинити личне жртве и обуздавати

страсти. Уз то је на врху државне управе био човек, који је _

поред својих великих врлина и заслуга за државу и за народ, особито суревњиво чувао не само своја владалачка права и своје економске интересе, него је мислио да је народу сувише слободе и оно што је имао. Особито је Милош радио на томе, "да сузбије власт појединих провинцијских великаша, који су у појединим крајевима хтели да приграбе себи суверену власт, те су због тога радили против централизације у држави.

Због тога су ницали сукоби тако рећи од првога дана новог државног живота. Онда је још почела борба за демократизацију Србије, борба за учешће народа у управи државној и у свима државним пословима. Народ је заједничком снагом уз велике жртве ослободио своју земљу и основао своју државу. Он је стога ту државу сматрао за заједничку својину свих грађана, те је хтео да у управи њеној и решавању њене судбине сви учествују. Сукоб између два супротна гледишта био је неизбежан. Тај сукоб је добио израза у борби за Устав и уставна права. Борба за демократска начела и за учешће народа у државним пословима трајала је скоро сто година и завршена је оне крваве ноћи, у јуну 1903 год., немилом, али неминовном трагедијом.

Међутим је кнез Милош био прегао да уреди српскотурске односе, који су после усменог уговора његовог са једним од турских команданата остали нерешени. Али је тај рад ишао тешко и споро, и тек после десет година, у Акерманској конвенцији (1826) којом је признато Русији право протектората над Србијом, Порта пристала да уреди српске односе. Та обавеза обновљена је онда у јЈедренском миру