Братство

56

_ Шта је било са овом штампаријом иза 1531. не зна се. "Ово је била прва штампарија основана у Босни. 7 ·

Године, 1537. одштампано је у манастиру Рујну Еванђеље. Код села Врутаца између Мокре Горе и Ужица налазио се манастир Рујан. При храму Св. великомученика Ђорђа сместила се ова штампарија. Око Еванђеља се трудио, „Христу раб монах Теодосије.“ 7

На Косову пољу уз цркву Грачаницу постојала је штампарија године 1539. Те године би одштампан по наредби новобрдског митрополита Никанора Октоих. Књигу је радио „Христу раб Димитрије“.

У Миљешеви је била такође штампарија уз Манастир Вазнесења. Ту би штампан Псалтир с посљедованијем године 1544. Молитвеник 1545. и Псалтир с посљедованијем год. 1557. Штампарију је основао милешевски Игуман Данило са братијом. Од братства су послани у Италију у Венецију јеромонаси Сава и Никанор, који отуда и пренесоше штампарију. Око књига су се трудили свештеноиноци Мардарије и Теодор. Псалтир је узет у рад 1. јануара а завршен 30. октобра. . ·

У Београду је набавио штампарију кнез Радиша Дмитровић и отпочео штампати Еванђеље. Он јеу својој кући био сместио штампарију, али није дочекао завршетка отпочетог посла. Умро је радећи на Еванђељу. После њега је дубровчанин Тројан Гундулић пренео. штампарију себи кући, те је завршио Радишин рад и Еванђеље је угледало света 1552. године. Око књиге је радио јеромонах Мардарије од Мркшине цркве. Ово је једина књига из те штампарије.

У Ужичком округу код села Косјерића при храму Вознесења Мркшина-црква-била је такођер штампарија. Ту је било штампано Еванђеље 1562. и Триод 1566. Око ове књиге радили су јеромонах Мардарије, а помагали му свештеник Живко и ђакон Радул. Изгледа да је ову штампарију набавило манастирско братство. Исти Мардарије како се чини по свршетку београдског Еванђеља вратио се натраг у Мркшину цркву, где је наставио радом око штампања књига.

Вредно је споменути на завршетку да је постојала и штампарија у Скадру. Тамо су Стефан Скадранин и Камило Занети штампали 1563. Триод.

Ово би била уједно и последња штампарија у 16. веку код нас. Иза тога се опет штампарски обрт враћа у Венецију где су српске штампарије постојале непрекидно све до 1638.

Овај период времена од 1493.—71563. да није дошао непосредно пред пад нашега народа под Турке, сигурно би сем даље развијао. Али пропашћу самосталности наше државе гас-