Братство

57 =

"ну и штампарије да се никако не јаве све до ослобођења Србије. Наши калуђери враћају се преписивању књига да би очували веру и наду у боље дане и срећнију будућност.%)

- Сретен Кашиковић,

еј-9)

"0 адвентистима и назаренима.

Пре свега је наопако учење о поновном крштењу. У стара времена кад су наши претци примали хришћанство било је крштења и одраслих, јер су се одрасли крштавали који су примали Христову науку у јеврејском народу. То је трајало све дотле док се није покрстило мноштбо народа, читави крајеви — и целе породице. Кад је који народ сав примио хришћанство није било потребе да се одрасли крсте, јер није било сдраслих нехришћана. Међутим кад су у некој породици родитељи прешли у хришћанство, природно је, низу волели да им депа остану некрштена. Они су отпочели децу да поучавају у хришћанству. А да би дете могли поучавати у хришћанству, родитељи су га најпре крштавали и давали му име у пркви као и Господ Исус Христос што је осми дан по рођењу добио име у храму јерусалимском. Чим се дете крстило, по заповести цркве, родитељи су дужни да га поучавају у науци Христовој. Али, као што је за одрасле који су се крштавали, требао неко да сведочи да ће они заиста бити хришћани и живети хришћанским животом, тако је код крштења деце требало да неко сведочи пред свештеником и пред Богом (у храму), да ће родитељи заиста своју децу васпитавати у науци Христовој. Ти сведоци су кумови, који су одговорни и пред земаљским законом и пред Богом, да ће дете бити упућивано у Христовој науци — у Православљу. Тако учење православна црква чува од најстаријих времена — од апостола све

6) Податци за овај чланак црпљени су из: В. Будимировић: Историја српских штампарија. Београд 1912. - М. Ђ. Милићевић: Старе Српске Штампарије. Земун — Београд 1893. — Наттфја Кгезеујјаком! С: збатрапје ц Возтш 7а «игокос угетепа. 1529.—1878. Изашло у Ставј! ха роупјезЕ Кпјеупозн НгуабзКе, Киј та 9. 5. 1—41.-Ј. Скерлић: Српска Књи-

жевносту ХУШ. веку. Београд 1911.-Љ. Стојановић: Старе српске штампарије. Орп. књ. Гласник Књ. УП. Београд 19902.