Братство

== 148 =

тиозност кроз векове стварала, видео је напредак духовне и материалне културе. Видео је све то и уверио се да је силна

моћ Јеванђеља. Сав свој живот посветио је служењу човечан—

_ ству, проповедајући неуморно по свим местима широке Русије

и растурајући "своје радове. Са апостолском преданошћу, са

истрајношћу каквој нема примера, Григориј Петров кружио је И освајао срца.

"Свуда, где је долазио, наилазио је на људе празне душе. »Суровије и ниже природе уживале су у животињској рад. сти. Људи су дошли до нечувене раскалашености и у личном, и у ·_ породичном и друштвеном животу. Живели су не мислећи ни о чем, осим о својим животињским инстинктима«.

Григориј Петров проповедао. им је Јеванђеље: »Заиста; заиста, ако се не обратите и не покајете као митар, не можете ући у Царство Божје«. Промислите, размислите. дубље,

добро оцените себе и своје појмове, промените се.

Покајте се! Појмите да сте сиромашни духом. Појмите, да. сте душевно голи и боси. Појмите, како је бедан ваш живот, ваши снови, ваши идеали.

Царство Божје, побољшање људског живота може настати. на земљи само тако, ако се људи духовно препороде.

Речи Григорија Петрова подсећале су на речи Претече: »Приправите пут Господњи, поравните стазе Његове (Лука Ш. 4.)

Сви они, који су били оптерећени, сви они, који су били прогоњени и жељни правде, похрлили су проповеднику и сваку његову реч слушали са пажњом. Хришћанство их је утешило. Душевно их угрејало, дало им живот. Христос је постао живот за њих.

Судбина свију пророка и проповедника истине није по– штедила ни Григорија: Петрова. Истину нису љубили они, који су имали власт у својим рукама.. Проповедник је први пут прогоњен од царске владе, а други пут од револуционарне. Оставио је своју милу Русију, оставио је свој велики, многобројни народ, који је настањен од Ченстохова до Камчатке, од Кола до Крима. Оставио је народ, коме је велики, колоспроповедник требао. Какав је бол осећао велики трудбеник,. "остављајући узоране њиве своје, остављајући хиљаде и хиљаде. својих слушалаца, остављајући своја дела штампана у милион примерака и остављајући своју супругу и гроб свога јединца сина. Па ипак његову храброст и његов идеализам нису могле да сломију муке, које је поднео Ради Христа и узвишене Његове науке.

Дошао је у нашу нову државу, у наш, ратовима тасцрпље- ;

ни, народ, да нађе код нас скровишта. Почео је лагано да са= вија гнездо седи орао. Судбина је хтела да је дошао у место: где се духовне вредности АЕ цене и где се оратска љубав: најмање осећа.