Братство

| = 149 —

Чула се проповед. Седи преповедник говорио је српској «омладини. Његове прве речи биле су: »Вама, млади Срби: мом= _ци и девојке, ученици школе и студенти, млади радници, сељани, војници и грађани, вама будућа млада Србијо, упућујем свој поклич«. Говорио о дужностима према Богу, отаџбини и породици. Говорио им је о чудотворној живој води, која се добива културним, стваралачким радом.

— Ни један дан да не прође без нове драгоцене мисли, "ни једно јутро ни вече да не прође без озбиљног, умног рада. Нарочито будним оком надгледајте своју унутрашњу чистоћу и лепоту. 1

— Иштите пре свега Царство Божје »Јер, гле, Царство Божје је у вама«. Човек је по Јеванђељу највећа светиња на "земљи. У њему је смештена, у њему се остварава виша стваралачка снага живота. То је заиста Јеванђеље, радосна вест. Светла и радосна химна човека. Проповед свестраних лепота човека. ;

Свака страна Јеванђеља пуна је неизмерног поштовања према човеку. Пуна је несаломљиве вере у творачку моћ човекову. Јеванђеље јасно и одређено говори:

— Све може онај који верује! -

Григориј Петров заиста је био религиозан човек, који је истински веровао и љубио ближње своје. Оно, што је обичним "смртницима било немогуће учинити, он је учинио за добро и срећу ближњих својих. У непознатом крају, међу непознатим људима, говорио је на њиховом језику хиљаде предавања хиљадама. слушалаца. И сви су га упознали, и сви љубили. Велика је била моћ ритма његове проловеди и његова духа. Подносио је све тегобе апостолски у непрестаном путовању као апостол Павле, у труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотини. Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан и брига за све цркве. (Кор. |. гл. 11. 26—29.) |

И његово издржљиво тело подносило је све тегобе живота све дотле док га несретна рак-рана не отпоче уништавати. Проповедник је ипак проповедао. Последње предавање посветио је »Братству св. Саве«, скромном друштву, које је волео и ценио. Покушувао је да се одлучи да говори али снага _је смалаксала. Орао је савијао крила.

У спокојном погледу великог проповедника читали смо његови мисли: »Само су ме патње могле научити, да у оне познате четири речи Молитве Господње — »Нека буде воља Твоја« — има више знања и мудрости, него у свим филозофским творевима, почевши од старих Аристотела и Сократа па до најновијих мудраца.

· Да будет воља Твоја! ;

Угасиле су се две свеће, које су осветљавале главу, поскривену сребрном косом, великог мудраца, проповедника и