Братство

танатенине сира

прваком

-- 114 —

изађе на крај шуме, он виде да је пруга пред њим "и горе на прузи један човек клечећи нешто ради. _ Симон му се поче полако приближавати, мислећи: _ неко је дошао да краде завртње. Глела га, и човек се подиже; у рукама има гвоздену полугу, којом је пол- ћ хватио шину и гура је у страну. Смрачи се Симону | пред очима, хоће да викне, али не може. Потрча он горе, а човек са полугом и кључем скотрља се преко: насипа. Стоји Симон пред откованом и одвојеном шином. Отуда иде путнички, а не товарни воз. Нема чиме да га заустави, нема барјачета нема сигнала. Шина се не може на своје место поставити, голим рукама. се ексери не укуцавају. Мора се трчати, неизоставно се мора трчати до стражаре за какав алат. Боже, оомогни ми! |

И трчи Симон својој стражари сав зајапурен. Грчи тако, да мислиш, ето, сад ће пасти. Истрчао из шуме и до стражаре остало још двеста корака, а чује да фабрика свира. Шест је часова. А у шест и два минута пролази воз. Боже, спаси невине душе! И Симон већ у мислима представља слику: локомотива левим точком прелази крај шине, удари у праг, затресе се, накрене се, почне прагове да ломи, а ту је и кривина, па насип висок двадесет метара, а тамо у трећој класи пуно света и мале деце. Сви они тамо седе и ни о чему не мисле. Госполе, научи ме! Не, до стражаре дотрчати и натраг на време не може се стичи...

Приближавајући се у трчању стражари, Симон се окрете назад, па још брже потрча. Трчи као луд ; и још ве зна шта ће бити. Дотрчао је до отковане и покренуте шине: леже гомилз прућа Саже се, узе један прут, сам незнајући зашто, и продужи даље трчање. Изгледа му да воз већ иде. Чује далеко свирање „машине, воз иде, чује како се шине полако тресу. – | Даље да трчи — не може, зауставља се на днеста. % метара "од страшног места и ту му је нешто као светлошћу главу просветило, Скида капу, из ње вади белу марамицу, затим извуче нож из ногавице и прекрсти се са речима: „Господе, благослови!“

:, | 11 ћ

|