Братство

– 10570

Удари себе ножем у леву руку више лакта —

бризну крв, потече врелом струјом; накваси он у њој своју белу марамицу, разви је и завеза на прут и подиже своје „првено“ барјаче.

Стоји и својим црвеним барјачетом маше, а воз се већ види. Неће га видети машиновођа, доћи ће близу, а на двеста метара не може се путнички воз зауставити.

А крв све липти и липти... Притискује Симон рану, хоће да је затвори, али крв не престаје. види се да је тешко ранио своју руку. Поче му се нешто окретати у глави, а пред очима прелетаху му црне муве, затим му је све потавнело и у ушима му зазвоне звона. Не види он воза и не слуша шума = једна му је мисао у глави: да се не умори, да не падне и да не испусти барјаче; проћиће воз поред мене... Помогни ми, Господе!.,.

И постаде му прно пред очима и празно у његовој души, и он испусти барјаче... Али машиновођа та је видео... 503 је став.

Истрчаше људи из вагона. Направи се гомила.

Виде — лежи човек сав у крви, несвесан, а поред њега — крвава марамица на прутићу... В. Гаршин. бе:о9 |

Наша религиозна књига.

Верски покрет код нас створио је услове да се религиозна књига може у већој мери уносити у народ. У предратно време једини читалац религиозне књиге био је свештеник и учитељ конфесионалне школе. Сада се број читалаца знатно повећао и религиозна књига лагано али сигурно улази у наш народ. Књига улази без препоруке, без намештености, улази као једна неопходно потребна ствар, која се цени и без које не може да буде религиозан човек. Заиста је једно лепо изненађење овогодишњи резултат растурања религиозних књига у нашем народу. Религиозни листови штампају се данас и то 2 у Срем. Карловцима, 3 у Београду, 1 у Шапцу, 1 у Чачку, ! у Скопљу, 1 у Крагујевцу. Лист »Народна Хришћ. Заједница« у Крагујевцу штампа се у 11.000 примјерака. Овај велики број показује