Братство

== 25) =

исказано је песа о-песа оп15. Биолошки закони развића и назадка могу се применити и на човечанство, а не само на нижи органски живот, јер је човечанство максимум виталитета духовних Сила, или тачније речено, рефлекс космичких хијерхија у колико ми имамо интуицију о истима. Ипак је човечанство само једна спојница у планетарном систему. Та спојница је сада полу-свесна, а будућност изискује да постане потпуно свесна, да би остварила васионски циљ.

»Ништа не стоји«, учили су стари грчки философи и ова изрека скрива у себи дубоки смисао, ако се изведу последице __ до краја. И сувише онако прелазимо преко дубоких истина у животу, тражећи свет нови изван себе, док је он у нама Ми „се непрестано и физички и духовно крећемо, путујемо, у пуном „смислу те речи, у једном кругу који је непрекидан, а за њим следују још већи кругови, које морамо прећи, ако желимо бити верни Божанској Мудрости и пред-значењу. Колико је само страховити пут, који ми са земљом учинимо око Сунца! Живот у целости схваћен није само обмана, он је реалност, онакав какав је у даном моменту. Будућност је остварење прошлости на вишем или нижем плану бивања. Ствар је избора. Садашњи. моменат људске егзистенције је исто толико важан колико и прошли, само што садашњи укључује у себи све претходне елементе у највишем, најпунијем изражају. То је смисао еволуције у научном смислу. Г

Прошло је давно време, када се могло веровати, да живот има краја, или да се: завршава »смрђу«, јер појам »смрти« има искључивог значаја као антитеза рођења и живота. Бесмртност је у ствари осуство ограничења, осуство нашег »ја«.') Време нам је сувише дуго, или кратко јер је оно релативни појам и зависи искључиво од наших психолошких стања. Оно је услов егзистенције у садашњости, али не мора се узети као мерило за будућност. За нас је година 365'/: дана за бића (у колико) постоје на другим планетама разликује се према времену које дотичним планетама треба да' обиђу око сунца, тако да Нептунска година износи наших 164 године, и т. д. Чим је човек почео да класифицира ствари, да им одређује време и простор, оне су за њега добиле нов и често

пута погрешан смисао.“ У место осећања свуда-присутности

и уосећавања у свим стварима он се "одвајао постепено од

1) Јер »смрт« у хришћанском смислу не постоји. Она постоји духовно. Треба умрети духовно, мистички, да би живели. То је смисао Јев. речи: »Заиста, заиста Вам кажем, ако зрно жита падне на земљу и не умре, остаје само; али ако умре оно доноси много плода. (Јов. 12, 24.)

>) Карактеристично је у том погледу навести то да извесни индиски научници, када пишу не у циљу саветовања и васпитања религијског или филозофског, већ ради анализе класификовања и објашњења, онда се последње сматра као против истине и закона. Далеко би ме одвело да улазим у разлоге тог схватања, које је доста правилно.