Братство

[5 д

посматран, мрав је једно моћно и чудно дело једног великог скулптора, једног великог песника, једно дело симетрично као природа, једно живо, светлоносно, бојано ткиво као природа. При овом посматрању, преимућствено интелектуалном или имагинативном, песник је испуњен уметничком ЗАО ијоМ. МОЛИТВОМ првосвештеника лепоте.

Но овај „мали мрав“ има и своју судбу, т. ]. има свој одређен круг радости. и трпљења, свој почетак и свој крај, међу којима је једва видна дистанција, има своје претке, своје. потомке, своју историју, своју трагедију. И лав има све ово, што и мрав. Но он има и нешто више: он има и шапу, која у једном тренутку може да учини крај историји целе једне мравље државе. То је други круг мисли Његошевих, круг мисли срца, — ми бисмо рекли, — које се све завршују великом мишљу о злу у свету, које од адорапије лепе природе воде песника презирању карниворске, неправедне природе. И мрав сједињује у себи обе те природе као и лав, јер и мрав је лав за светове мање и слабије за себе. Човек је и једно и друго, и мрав и лав, у односу према јачима или према слабијима од себе. При оваквим мислима душа нашега песника се испуњава саучешћем према општем светском болу и хероизмом.

По истим двојним круговима крећу се и сведруте мисли и сви други осећаји Његошеви, као и мисао о мраву или лаву и осећај, који њихова судба на песникову душу производи. Центри оба ова круга пак најзад падају уједно — у недоступну светлост „општега оца појезије“ =

Др. Ник. Велимировић.

(сје-5:0)

» Последњи одломак студије »Религија Његошева«.

,