Братство

105 —

___Петар Петровић Његош.

Родио се 1. новембра 1813 године на Његушима, у Црној Гори. Крштено име било му је Радивоје (Раде), а када се покалуђерио добио је име Петар. Стриц, владика Петар |, узео га к себи 1825 са намером да га школује. Школу је учио неко време у Боци Которској. Од 1827 до 1830 дошао му је за учитеља Сима Милутиновић, који га је васпитао на особит и чудњачки начин. После стричеве смрти, би закалуђерен, и предузе владу над Црном Гором. Одмах је почео борбу против домаће анархије, против племена која су се међусобно тукла. и против крвне освете, стао централизовати државну власт, почео дизати школе, путеве, установљавати судове. Пошто је са великим напорима и жртвама увео нешто реда у земљи, 1833 оде у Петроград, где буде завладичен. Вративши се на= ставио је своју тешку владавину, с једне стране увек на рат-= ној нози са херцеговачким муслиманима и скадарским пашама, с друге стране увек у сукобу са појединим племенима у земљи. 1836 поново је ишао у Русију, задржао се неко време у Бечу, и тек 1837 стигао у Петроград. Остатак живота провео је у сталној борби-и у тешкој владавини. 1846 ишао је др= жавним послом у Беч, где се задржао до 1847 1848 помаже Аустрију у Далмацији; 1849 закључује са Србијом уговор о ослобођењу Босне и „Херцеговине. 1850 се разболи, ради лека оде Италију, где у Напуљу проведе зиму. Тешко оболео врати се на Цетиње, и умре 19 октобра 1851.

Његош је умро млад, када му није било ни четрдесет година, у напону снаге и зрелости свога талента, онда када _је почео да ствара савршена дела. по и по ономе што је урадио, нарочито по Горском Вигенцу, он је заузео једно-од првих места у српској књижевности. Он је имао више унутрашњег живота и духовне дубине но и један српски песник; то је најмисаонији човек, најбоља филозофска глава, најјачи и најдуб= љи дух међу свима српским писцима. Он је песник трагике мисли, највише рефлексивне поезије и лирике духа. То је песник народни у највишем смислу речи, који је дубоко осетио и силно изразио целу српску расу, унео у себе, унутра раз"радио и као цвет развио особине српског националног духа, и зато остао песник елите и песник пука, тако да га данас учени људи изучавају а прост народ зна на памет, као што је случај са истински великим песницима светске књижевности. Он је песник националне енергије и снаге, песник народне душе, народни песник у највишем смислу речи.

Јован Скерлић.

(ст)