Братство

222 –

чанство мора инкарнирати |)

правом смислу те речи. Скидање одговорности са себе води фаталности, јер све стављамо да лежи изван нас у »природи« и »природним законима«. Човек, који има Христа у себи, (а. овоме треба мислити и тежити сваког дана, сваког часа) може преобразити фаталност у позитивну, свесну силу ка добруг За таквог човека нема случај, већ промимисао и свесност пуна о моралној одговорности човека. Ми смо себе и сувише одвојили од праве »природе«. Погрешка је још увек многих, који траже и очекују спасење с поља, а не кроз Христовски принцин, који сви понтенцијално носимо То

је наш таленат, који нам је дат и лежи закопан. То је сми=.

сао приче Јеванђелске о талантима. Христов долазак значи Спасење људског рода, али не у смислу да је он узео грехове света на Себе, да човечанство може мирно седети скрштених руку и возити се на аероплану. Он је створио могућност кроз своје страдање, Смрт и Васкрсење, да људи могу постати слични Њему. Али ни један који не жели и не тежи не може бити спашен. Спасење захтева напор огроман и страдање у пуном смислу те речи, а не усмено читање и понављање извесних фраза. Смисао спасења је чвор, који сваки Хришћанин треба за себе да одвеже. То је сфинкс, који ће увек стојате као загонетка људском роду, ако ствари не узима свесно иу у пуној одговорности. Ми морамо бити духовно разапети, т. |. преобразити свој целокупни интелектуални и осећајни еклоп, па тек онда имамо право да очекујемо духовно Васкрсење. Иначе, ако би неко споља узео наши погрешке и »опрао нас од греха«, без нашег личног напора, значило би осутност правичности и слободе, као и непостојање духовних закона. Благодат Божја је потребна, а то мо– жемо постићи својом интимном жељом: покајањем и духовном молитвом. Вера и к'Крбо правилно схваћени, не значе само рецитовање извесних речи, које могу имати смисла само за свештенике или епископе, већ значи мистичку верност извесним принципима, да их нећемо издати. Знање пак подразумева спајање О и објекта у личности која опажа и предмета, који опажа у једно. Према томе и једно и друго су потребни за разумевање истине и ниједно, ако се схвати у свом основном значењу не противурече ·једно другом, већ се попуњују. Ако желимо да унесемо, у себи хришћански принцип Истине, као екстазу и наших мисли и осећања, он мора имати двоструки карактер. Символ вере, ако се разуме у овом васионском значају, значи уживљавање у целокупни план космоса и сазнање правог смисла живота.

О Васкрсењу, Лондон. Павле Јевтић.

бе:90)

у себи Хр“ иста да би живело Ма