Братство

=— 221 —

укључени у плану, који треба да остваримо и који ће нас одвести Анђелима и Арханђелима — или демону.

Ми се често пута поносимо својим Хришћанством, мисле-

и да је оно један придодатак за наше личне, ситничарске

сврхе, као што једна велика већина «хришћана» и мисли. Од њих је и сувише далека помисао да Христов долазак на земљу значи не само један догађај, већ преображај у најширем „смислу те речи. Он значи утецај новог принципа — раскидање крвних веза — и уздигнуће земље и света на виши ступан егзистенције. Он значи савлађивање духа Земље, који је владао до доласка Христовог. Да је тај

принцип био отсутан, наша би земља постала оно што је и данас месец. Христос је разапет свугде, а не само негде на неком месту у Палестини. И зато смо ми спашени. Христов целокупан живот био је израз тог васионског ридања и бола и зато има опште — земаљски значај. Познато је да су се приликом Христовог рођења, Смрти и Васкрсења десиле изве„сне промене и у самој Земљи. Како би иначе могао објаснити и схватити прадубоки смисао Земљотреса приликом Страдања, цепање завесе, долазак Мудраца са Истока и т. д Зато четверожраки крст и симболизује ту потпуну трансформацију целокупног живота на земљи: минералног, биљног, животињског и човечанског. То је вечити симбол живота и зато је казано: »ја сам Пут, Истина и Живот«. [о су дефинитивне, апокалиптичке речи, које морамо увек имати на уму. У Св. Писму се још каже да је Христос »помирио« Небо и Земљу. То је помирење исто тако космичког значаја. Другим речима, он је оспособио целокупну Земљу да настави свој пут у Планетарном Царству и на тај начин продужи вечито живот Земљин у хармонији с космосом. Земља је средина у планетарном царству. и она може да значи и плус и минус. И зато је Христов долазак од централног космичког значаја.

Посматрано у светлости ранијег излагања Христов долазак и Његово учење, ако се удубимо у прави значај »спасења« добија пун смисао и чини нас свесним, одговорним бићима. Закључак из свега изложеног је да морамо радити, ако желимо да остваримо план Божански. Морамо радити ко одухотворавању ~ себе и других и свих органских бића. Јер ниједна ствар, ниједан организам не постоји ради себе самог. Ниједан човек не може егзистирати сам за себе. То се данас увиђа и. у савременим друштвеним покретима, којима понај_ чешће недостаје духовно залеђе. Зато: су и плодови њиховог рада штури. »По плодовима ћете их познати«. Љубав је једино средство које може покренути људски живот ка хармонији. Себичност је одрицање права ближњима, Обоје је у нама. Можемо лако бити заведени лажним учењем. да је Христос све учинио за нас и да ми немамо шта више чинити. Чове=