Братство

= 2 20)-=

стос није испунио Земљу Божанском енергијом и одушетворио“

је својом Смрћу и Васкрсењем. То је смисао Његовог Доласка

и Спасења. Он је својим доласком преобразио целокупни живот наше планете и одвремена Његова доласка наша је Земља.

почела да добија нов изглед. Она је почела да зрачи и да свој

пут око сунца врши са много више свесности и смисла њеног

положаја у Васиони. Није нетачно научно тврђење модерних. астронома да. се земља постепено хлади и да ће доћи време када ће живот, у оваквом облику, у коме га ми познајемо потпуно изумрети. Ово је апсолутно тачно, ако се посматра

с духовне тачке гледишта. Јер они, који. иду напоредо с ево– луцијом духовном и у пуној одговорности и свесности, схва-

ћају њен значај, приближују се духовном центру — Христу, тако да нема опасности за њихову бесмртност: Они пак који заостају, они стварају себи становиште, које одговара њихо= вом степену духовног развића. Још једанпут посматрајмо духовно развиће планетарног. система. Зашто се Земља »одво= јила« од Сунца, а Месец од Земљер Сигурно има дубоког смисла у свему томе. Ми сви знамо да свој живот дугујемо Сунцу и да према томе оно мора да заузима виши значај од Земље. Докле год је Земља могла да иде напоредо са Сунчаним развићем, дотле је могла и да буде у заједници са истом. Чим је почела да заостаје, морала је бити остављена својој судбини. Тако исто и с Месецом. Чим је почео да се сувише стврдњава, да се окорева, престајала је и његова заједница са Земљом, он се »одвојио«, како кажу научници. Ово није машта, већ факат који сваки може својим сопственим мишљењем и: интуицијом проверити, ако посматра научна факта у духовној светлости.

Дакле, Христос је био створио могућност Земљи да буде спашена од вечне таме и пакла. У томе је космички зна-

чај Христа. Он је створио могућност да и сви људи буду спа--

шени, који иду Његовим стопама. »Спасење« ипак највећим делом зависи од нас самих. Хоћемо ли следовати Њему, или поћи натрашке. У духовном царству морају постојати закони, као и у физичком. Последњи су изражај духовних закона. То је факат, које и прави научници почињу да признају. Прави научници и јесу духовни људи. Постоје многи невидљиви узроци, који покрећу наш живот, и којих ми нисмо свесни, изузев у ретким моментима екстазе бића. Они нама владају, хтели ми, или не хтели. Случај не постоји. Све је план, грандиозан и величанствен. Еволуција сама, пак није резултат ни материје ни. силе, већ резултат детерминације материје и силе, као што каже један научник. Јеванђељска мисао, да су све длаке на глави нашој избројене садржи ду боку истину, која протумачена значи, да постоји вођство и да се оно појављује у моментима најмање очекиваним. Да смо ми:

Па ДА Па