Братство

— 256

»Дела апостолска«. — 68. Петар, митрополит црногорски, је од рода Петровића Његоша, После смрти митрополита Саве, стрица свога, постаде митрополитом као Петар ! Завладичио га је у. Карловцима 1784. митрополит Мојсије Путник. Као митрополит, Петар се много бринуо да одржи мир међу племенима црногорским и да она племена, која су била под Турцима, присаједини Црној Гори. Он је 1796. дао Црној Гори први законик од 16. правила, који је после допуњаван. Под његовом управом је стајала и Бока Которска, али је мораде пустити Аустрији 1814. године. За време св. Петра у Црној Гори није било кнеза, али он је имао угледа међу главарима и народом као владар. Народ га је још за живота звао светим. Он није чинио ништа силом ни казном, него благом речју, очинским саветом, а у невољи и проклетством. Умро је на Цетињу 18. октобра 1830. год. 48 година је управљао Црном Гором. Почива у манастиру цетињском. О Петрову дне и Малој Госпојини долази народ из Црне Горе и Приморја свецу на поклоњење. Свечана служба се служи о Лучину дне 18 октобра.

26. (в. Димитрије се родио у Солуну, у Маћедонији. Живео је у доба када су жестоко гонили хришћане, па будући да се не хтеде одрећи Христове вере, буде бачен у тамницу и погубљен 26. октобра.

28. (Св. Арсеније, архиепископ српски. Када се св Сава 1233. одрекао архиепископског достојанства, одреди Арсенија за свога наследника. Арсеније је управљао српском црквом | тридесет година (до 1263. По упутству св. Саве подигао је Арсеније престони манастир светих Апостола код Пећи, камо је касније, за време краља Милутина, пренесен престо архиепископије; (од цара Душана је ту становао патријарх српски све до пре неких 130 година, када су Турци укинули Патри= јаршију.)

30. Стеван Милутин, свети краљ бањски. Био је син краља Уроша !. Великог и краљице Јелене. Пошто му је старији брат краљ Драгутин уступио престо, дао се свом снагом на посао да прошири границе српске државе. На штету византијске царевине размакнуо је у велике државне границе према југу и југозападу, а проширио их је нешто и према североистоку. Био је добар син православне цркве па је подигао многе задужбине, и обдаривао је богато цркве у Цариграду, Солуну и Јерусалиму, а у Цариграду је подигао и болницу. Умро. је 29. октобра 1321. Мошти му положише у Бањском манастиру, но доцније их испред турске навале пренесоше у Софију, престоницу садашње Бугарске, где су и сад у саборној цркви,

(6589)