Братство

= 238

31 равних земаља. На конгресу је постигнут споразум, изложен у 13 тачака. који обухвата начела за заједнички рад пркава на привредном, правном, васпитном и међународном пољу. У цео живот друштвенп, у све међународне односе, треба према томе унети више Крај Банеке љубави. („Политика“ бр. 6266.) |

6с259

Белешке,

Епископ Николај у Сарајеву. При свом повратку са Његошеве прославе задржали су се Преосвећена Господа Епископи Охридски Николај и Битољски Јосиф неколико дана у Сарајеву. Господа Епископи живо су се интересовали за наше просветна установе а нарочито за наше друштво и лист. Посетили су наше Братство, изразили се најлепше о нашој акцији и обећали своју помоћ. И ако се преосвећени Г. Николај услед дугог путовања није најбоље осећао, ипак је пристао на молбу Главног Одбора Братства да одржи говор 17. септ. после малог повечерја у старој цркви. Грађани сарајевски, који су год. 1912. слушали Његову проповед посетили су у великом броју цркву и са нестрпљењем очекивали говор. У почетку свога говора нагласио је Е. Николај да нећи проповедати извесним системом, него има намеру да води интиман разговор са својом браћом. Говорио једа је витештво у континуитету са религиозношћу. Наш је народ религиозан и за то је очувао све особине витештва. Српски народ у својој прошлости савладао је све тегобе, јер је у својој души одржао истинско Православље. Преосвећени је говорио о суштини Православља, о његовом преимућству, о српским светитељима. и исповедницима. За тим је нарочито нагласио, да је наша интелигенција индиферентна према вери и цркви. Њезина индиферентност заслужује највећу осуду. Истиче нарочито држање интелектуалаца у Енглеској према. вери, а нарочито угледних политичара. У Енглеској први

државници читају апостол у цркви, а код нас се стиде тога.

гимназисти. Српски народ треба да буде будан, треба да буде на стражи. Случај Вукашинов не сме да се-понови. Не смемо да се опијамо сјајем наших победа. Не заносимо се превише и интелектуализмом, јер интелектуализам без религиозности нема вредности. Истиче пример држања интелектуалаца кад је у питању монета и једног религиозног човека без школе. Религиозан човек из народа свакако да заслужује веће поверење.

Препоручује слушаоцима, да чувају своје светиње, своју веру, ·

јер је то једини пут који води српски народ Спасењу. Народ је саслушао говор са највећом пажњом. Говор је изазвао разне коментаре, нарочито у кругу наше интелиген=

ције. У Сарајеву се после овог говора почело озбиљно расправ= |

љати: о потреби религиозног покрета у Босни и Херцеговини.

Пријатељи српског народа. Господин и госпођа. Шотвел, професор универзитета у Колумбији, директор Карнеџијевог фонда