Братство

[5 –

кве у прошлости можемо добити по слици у књизи „Избор цара Михаила Фјодоровича“. Овде је храм представљен са источне стране. Средње кубе окружено је главама које сада не постоје Трем уместо садашњег улаза у нижи Васиљевски храм подигнут је без кубета. У нижем спрату виде се сводови затрпаних галерија. Но и у измењеном изгледу је храм Василија Блаженог архитектурни споменик који свакога очарава.

Пред неимарима је била врло тешка лата – подизање „Саборне цркве“ у старом појимању те речи, т. ј. створити цели сабор, целу трупу цркава. Потребно је било да се постави „на једној основи девет ЕЕ како вели летопис. Барма и Постник били су неимари „премудри и подесни за чудновати посао“. Они су показали способност да створе пред очима на земљи онај „Горњи Јерусалим“, који се цртао у старој руској религиозној имагинацији у виду велике, многопрестолне цркве.

У самој архитектурној композицији ове цркве одражава се историја московске Русије: око једног центра слепила су се одељена кнежевства и покорене земље, које нису најпосле заборављене него су сачување у царској титули, но које су чврстом везом спојене с Москвом и које она потчињава.

Овај процес асимилације, прикупљања, непрестано је улазио у унутрашњи народни живот, у породицу и приватни живот становника московске државе. И ту су се у основне ћелије зграда додавале нове, које су их допуњавале, и које су подизане једном за навек. Како се кнежевина претварала у царство, тако су се и зграде претварале у храмове.

Храм Василија Блаженог одражава пред очима са својих девет престола ту исконску идеју руске архитектуре. Он је дубоко оригиналан и са тога. гледишта.

Распоред ара, нарочитој другог спрата, заиста је оригинално дело по својим линијама. У њему нема ничега, што би потсећало на правилне правоугаони ке не' само византиских, него и московских цркава.