Братство

- о __ ни једно се место на, земљи не може са њиме упоредити. (Сећајући се у овом часу милог очинског дома, запевао бих са, песником: »Пврчите у њему весели попци као досад: будите. весели врашци и цвркућите са радошћу миле ластавице око "овог драгога. места, станишта мира и моје радости!« — 'Овака тица воли своје гњевдо; сова сматра усамљеност и високу стару рунну као најлепше 1 место под недом; и лисица држи да је њезина јазбина на брежуљку најпријатније склониште. Кад бељац мога, господара. знаде да полази кући, он не треба _ опомену а још мање бич; са радашћу хита он месту свога. одмора, и ја мислим, да је пут очинском дому најбоља и најлешша, улица на целој вемљи. Ја волим видити дим из димњака очинског дома, него ватру на огњишту других људи; _ како је милина гледати га; шрво бе спушта међу дрвећа а онда се диже горе! Како дивно мирише овчије млеко на вра"тима моје куће! Хладни печени кромтирти и ваљушци са млеком милији су ми на моме столу неро печење на. столу мојих · суседа = 7 |

- »Олужите се као код своје кубе« вели наша народна пословица, Зар нема народ најздравију философију, кад кућу своју држи ва најлешпе и најбоље место! Са пуним травом суди овако народ, јер кућа је кућа, и шта би човек више желио и тражио! У својој кући сигуран си као краљ у своме дворцу, ту осећаш шта си и ко ви и, не требаш се бојати, ажо ће те погод ради овог осећаја сматрати гордим. Сваки пе-

тао кукуриче на своме буњишту, и пас се осећа снашним ки лав — у дому господареву. Овде у кући родитељској није. шотребно да бираш или мери речи; ту где су сви своји, ту дише љубав и искреност; чим ти се откључају врата осеттиш други ваздух и дах слободе; нико овде не сме без питања. да, "уђе; не сме да вири или да уходи.

Оладак је очински дом! И зато не. могу да појмим, вашто људи проводе вечери у гостиони, када им њихово домаће · огњиште пружа мнопо јефтинији и угодније задовољетво, (Седе они сатима, у кужном вадаху поред пуних чаша и говоре · глутости, ваборављајући своје миле и драте код куће, који су полумртви од умора и жудње за њима. Њихов новац пуни кесу механштијину, новац, који би тако добро дошао жени и деци. Седеони читаве ноћи да у страшном отрову отрују и здраву памет своју и душу овоју. Ови продаваоци адкохолног отрова наши су право шрокстетство налте оташбине и зло, што га. они _ чине људима, није кадар описати ниједан језик људски и ја бих желео, да законодавци већ једном законом одреде, да док су живи ови људи. да морају извдржавати све оне породице, __које су довели до просјачког шташа, Продаваоци алкохолног отрова су па ЈЕеНИ И ПОЛ а живота, и чим