Братство

_— 80 по треба да прода, намакне ту или другу нужду. Он опет продаје, Но при том не може бити бев алвалука. Од људи је ма-

"хом зазор и срамота, а пити се хоће и мора, Алвалук за атва-

луком — половина новапа оде, другу половину шијаници извукоше из шнара. Ето тако мало по мало његово лијепо имање буде све мање, већ није далеко ни час кад ће биједа покуцати на врата. Једаншут посај почива, што је домаћин трешттен шијан, други шут — може бити — радило би се нешто, али нема _ снате — неда мамурлук. Отоји дјело, а-б њим с дана на дан пропада гавдовање. Дом и двор равваљени, порези и даће неуплаћене. Пијаница још не престаје зову, њему је шиће једина утјеха, Без вина, пива и ракије нема њему живота. Кад је понестало у кући, нема шта да се прода, почиње тумарати, потије сваку стварцу која му под руку дође. Узима и пошљедње из куће еивот у кући и породици шочиње бити биједан и кукаван,. „Кена домаћица мора да се скита по туђим домовима, и да тражи зараде какве, да тако прехрани себе и нејаку дјечицу. Често не добије никаква рада, а малошешна, недузна, дјеца без хљеба. Олабо одјевени, давно већ боси, сједе у запећку кућерка, само да су бар у топлом, Но у соби је хладно. Наступила цича и зима и јаки мравови. Треба собу што боље

_ вагријати, а у биједном дому пропалог домаћина нема, горива!

Дрхћу дјеца и туже се мајци својој на студен. Но. шта, мотке несрећна мати % Надошло је и доба рада, Ове оживило новим животом, радује се што је Господ подарио берићетну годину, | па се-весело на. рад спрема, само породица пијанице едушта, ри-

јечи, посматра радост других и суве пролијева. Овима, свима ' је љешше, само њој једино понајгоре. Вријеме је давања, даћа,

Једни уплаћују све, други дају половину, у пијанице нема ни паре. Њега већ одавна броје међу дужнике. Отјерају му и по-

"шљедњу краву музару, која је хранила цијелу породицу. Од-

селе буде још теже. Прије ако и није било хљеба, барем је било млијека за малену дјену, сад ни тога нема. Мати уштакана лије горке сузе, гледајући како из двора: изгоне пошљедњу хранитељку породице, За њом плачу и дјеца — тапсирочад

"мала. Кров плач, вриску и кукање праштају се са својом дра-

гом »Бјелком«, па онда далеко, далеко погледају за њом И сусједи жале, срце им пуца од боли. Ето; докле је довело пијанство оца домаћина. Погледај ти; несрећни оче! Види, да чега си. довео своју породицу! о о Није боље ни самом пијаници. Прије бијаше добар и поштен газда, сви су га поштовали као човјека честита и ваљана, повивали наравно к себи на част и помињали његово име и поријекло. А откад се шролио, напустише га, бјегају од њега као од шугава и заражена, Иде ли пијан сокаком, затварају испред њега врата, чувајући се да у кућу не дође

Нико му не вјерује. Тек кад мало продријема, сјети се жене