Братство

“о _______

« )

пи дјеце, сјети се да у кући хљеба, нема, — пође да у сусједа _ увајми. Свако у себи помишља: »чим би он вратио дуг #... Дадем ли, остаћу без хљеба.« Свуда пијаници откавују. Некад му, "боме, у очи кажу: »да си помање пио, данас би имао хљеба«... Или »мора бити... у тебе има у џепу, кад пијеш. Да немаш не би пио«... И тако пијаница погнуте главе оде састидом. На општинским састанцима сви га коре и ругају му се. Даде ли глас свој, кажу: »шта се уплећенг Ниси својим умио да ушрав" љаш, а како ли би оанда са општинским... Боље је да сједиш негдје у запећку«. — Једном ријечи, већ је посве изгубио пре ђашњу своју част и све аје постао сувишан и досада

Заједно са имањем и части губи пијаница и здравље. Пиће и спијање доведе та до тога, Гле како се опио човјек, посвађао с другима и отпочео бој. У боју нагњечили му прса, а другог дана, већ запракта и леже у кревет. Хоће ли скоро издравити, — зна само Бог. Други пут пане несретник на мокру земљу или у блато, ша ту и заспи. Просшава, — прса и дијела једна страна захватила. Одлежао читаву јесен у кревету. Тек преко зиме нешто. мало опоравио се. Опет се опио и пао у снијег. Ту јаче назебе, и, готово, више се не опоравља. Па све кад би се опоравио био би му живот јадан на овоме „свијету. Изнемогне сасвим и разболи се. Цијелог свог живота. до смрти јауче, вене и суши се. Увалуд пропада живот његов. Но' неријетко доводи пијанство не само“ до шреране и нагле

смрти. Опије ли се човјек, пође покрај откритог бунара, баре

_ или рибњака упадне и сконча. А: може да и тако буде, шије

= пије! и ту, гдје је пио, Богу душу даде. И тако мало кад може пијаница мирно и спокојно умријети, Шиће доводи до свакојаке и ианенајне смрти.

Ето до чега је човјека. довела проклето стијање. Ивгубио своју част, упротастио породицу, себе, — све, што је добра на земљи. Нестало имања, нестало части, нестало вдрављај. Но то је мало. Пићем губи он и душу своју. Од пијанства. "душа човјека буде груба, окорјела, а зна бити и тврђа од камена, Шани кад се отријевни сваки шут треба да промисли о души својој, — па да скрушено рече: »Посподе, прости мени и спаси меј« Недељом и празником позива звоно црквено на 00гослужење, а пијаница жури се куда било да пије, или лежи од мамурлука, њему није до шрквег Јуди причешћују се сваке године, пијаница није се причестио по више година. УКиви као невјерник. Душа шијанице удаљује се од Бога, и Бог о1стуша, од њега, Тада се и душа ваља и каља у гријеху, као у

· блату, јер човјек је у пићу кадар починити сваки пријех, ша био он ма. какав. Једном егитатском шустињаку јавио се ђаво и рекао му, да га ничим не може боље прокушати и саблазнити, неро да почтни један од гријехова: или да убије човјека,

"или почини блуд са женом или- да се опије. Дуго је пустињак

»