Братство

ИК =

љење, Блаповест _ све су то радови, који су се морали

да израде у врло кратком року у сасвим тешким приликама.

Па, ипак свуда се осећа интуиција и искрена тежта, да се оствари јединство византике и експресионизма. Иконе и фреске Романа Петровића у цркви Бов. Крупе замста су значајан по- у четак једног новог правца у нашој савременој иконографији, основаној на интупцији и религиозним контемплацијама. | ПА – | Мирко Максимовић. __Христос и грешници “)

Код Христа нема ни трага каквом обраћању. етове прве речи имају исти звук као и посљедње; извор из кога оне теку већ је од почетка прозрачан и јасан, и после тога

_ нема уикаквога мутнога талога, никаквог рђавог заосташка, Он иступа сигурно, отворено, безуветно. о је очевидна веројатност чистоће; осећа се да он не оставља ничега тамнога. ва собом. Глас је његов јасан, слободан, пун; његова у тоновима _ богата песма, нема никаквих од пијанства чула, нити пак од кајања промуклих споредних гласова. Кристална чистоћа његовога погледа, његовога осмеха, његових мисли није постепено нестајала, ведрење после буре, не ни сумрак зоре шри полаком одступању ноћи. То је кристална чистоћа човека који |

је свој живот сама једанпут отпочео, та је и у зредије доба остао дететом; чистоћа, прозрачност, весела мирноћа, мир дана који се истина свршава ноћу, али не пре вечера; вечито исти

дат, нетажнутонове до'емрти од сваке сенке слободно детињство. |

у

Он се међу нечистим људима креће са природном искреношћу чистога, човека: међу грешницима са урођекном силом _ невинога човека; међу болеснима, са непосредном“ сигурношћу здравог човека. - | НЕ О ___- Напротив онај који се касније обратио. у дубини своје душе увек је по мало смућен. Довољна. је једна једина капљица запстале горчине, лака сенка, нечистоће, плач који на-

__вире, само летимична појава искушења у души — довољна је _-

ништипа па да га врати натраг у трзавипе релтаевања. Сумња је увек ту ако стари човек до посљедње кожипе није свучен | — онај други, који је некада у њему живео, није мртав, топо "само привидно мртав. И, нека је он своје спасење скупо шлатио, нека, је он) због њега и трпео, ша нека му је оно, сада њетово скупоцено благо: оно је тако страшно, да стално стрепи да та не изгуби или да га каквој опасности не изложи. Он не избегава, грешшике, али он у његовој близини осећа. нехо_тичну грогу а може бити и неприанаљи страх да би се опет „Могао заравити и слутњу дај би прост шоглед на: прљафтитину, =

= ~ = =

___ #) У делу овај одломак носи наслов »У очи празника, 8 а Е 1 55 ' ! – Му