Братство

__ [05

је живот завјере, да нас заведе до невјерности — ми неможемо доста на томе радити, да у мирним сатима о свему што се зове карактер до у најмање посљедице мислимо. Живот ће доста тога изгладити. У савјести је сва наша освајајућа снага према животу основана — и гдје савјест изгуби своју моћ, ту почиње пасивност човека, упркос свих активних ријечи и свих херојских покрета.

(Са њемачког Д. М.) Ф. 8. Ферстер

Закон насиља и закон љубави

Да ли је потребно једном човјеку да се користи философским или моралним насиљем над другим човеком не само у циљевима потчињавања злочинца и ограђивања личног и друштвоног поретка, него и у вишим циљевима духовног јединства 2 |

Јеванђелска заповест о непротивљењу злу решава ово питање у негативном смислу.

Хришћанину не само да није могуће да врши насиље, него „ако те ко удари по једном образу, а ти му окрени и други“ — такав је закон Божји за хрићанина. Ма ко да врши насиље макар зашто било, све једно — грех је као грех убиство, блуда, — све једно, макар зашта било учињено, и ма ко да га учини. један човек или милиони људи — грех је грех, зато што су пред Богом сви људи једнаки, и зато што Божја заповест није слична човечанским с њиховим изузетцима, примедбама и надзиравањима по времену и месту. Заповест Божја простире се од земље до неба; она-је — као муња, која произлази од истока и простире се чак до запада. За хришћанина у крајњем случају боље је да погине, нето да постане убица; боље је да се подвргне насиљу, него ли да врши насиље, Ако ме људи увреде, то ја, као хришЋанин, треба да дођем до закључка, да сам и ја вређао

. људе, и добро је, што ми Бог шаље искушења, да би се ја "опаметио и очистио од грехова. Ако ме пак људи вређају у правичности, тада ми је двојако добро, зато што ја кроз "ово постајем друг оних, који за правду страдају,. — друг предњих бораца за живот, за светлост, за слободу. Немогуће је спасти душу својим грехом, немогуће је доћи до добра путем зла, као што је немогуће доћи до куће, идући од куће. Сатана сатану не гони: зло се не побеђује злом, него се само намеће зло на зло и појачава. Грех и зло побеђују се једино духом противног табора: праведношћу и добром. „Добром, једино добром и по крајњој мери трпљењем и стра-дањем могуће је и треба гасити зло. |

Али људи не живе по закону хришћанском, закону раззума, смирености, самоодрицања, праштања и братске љуба-