Братство
1 р Ћ
ви; већ живе по закону животињском, зверском, по коме „ко кога може, тај тога и прождире“. Наравно, може се допустити и то, да човек употреби насиље над болесником који је у највећем степену ватре, над пијаницом, над лудим, над глупим дететом, не само циљем да учини зло, већ са циљем
да предрупреди несрећу. Једном речју, може се трпети, опро-
стити и допустити случај, који не прелази природну границу насиља, границу телесних сила човека, — случај, одкојих се не нарушава царство Бога у срцима људи и људи не престају бити хришћанима. Може се трпети, опростити и допу· стити, као неизбежни грех, али не увеличавати. Када се за-
кон зверског живота издиже или приводи у друштво, као
закон спољашњим начином обавезан за све, — увеличава као да је божанствени, онда је то за људе, као за разумна бића, којима доликује да увеличавају законе духовног живота, законе добра, — за људе, нарочито за хришћане постаје противприродним делом, антихристовим, хулом на дух Христов, дух истине; дух свети, — то је неопростиви грех. 1 ЛЕ
Христос и антихрист живе вечно, као два противпо-
ложна појма о животу. Живети по Христу — значи живети.
по човечански, волити људе, чинити добро и за зло одговарати добрим. Живети по антихристу — значи живети зверски, волети само себе и за зло, и за добро одговарати злом. Што се боље у свом свакодневном животу будемо старали да живимо по Христу, то ће више бити љубави и среће ме"Ђу људима. Што се више будемо придржавали учења антихриста, тим ће живот људи бити више беднији и несрећнији.Заповест о непротивљењу злом завршује у сазнању човека поделу појмова савршеног добра и савршеног зла и јасно означава два пута: пут истине, пут Христов, пут, искрености мисли и осећања, — пут живота; и други пут: пут обмана, пут ђавола, пут сваког лицемерства, пут смрти. И нека је страшно узети на себе крст заповести о непротивљењу. злом, нека је страшно дати себе на жртву злочинцу, али ми сада знамо, где је пут добра, пут спасења. Употребимо снагу за тај пут, старајмо се да испитамо и освештамо за тај пут, светлошћу свога разума — не у нади да пропитујемо будућност, већ у нади стицања вере у то, да се не наслањамо на стену или на најцрњу таму, већ на пут светлости, пут. спасења.
Не противити се злу силом не значи, да се треба одрећи и од одбране живота, и трудова својих, и других људи, већ значи да се треба одбранити другим начином, који непротивречи вишем разумном суштанству у човеку : одбранити живот и трудове других људи нужно је пробуђењем у нападајућем злочинцу живота разумног бића. Способност се
ова састоји првенствено у потпуном духовном савршенству,
|
6
' 5 М
ђ
1
1