Братство

чају треба Богу блатодаран бити, јер и у једном и у другом случају. Промислитељ вади људе истом циљу: очишћењу душаг од зла и вечном спасењу. То су увек добро разумевали први и последњи у Српском народу, но средњи нису то увек равумевали, То јест цареви и народ то су разумевали, а великаши нису. дато народ Српски, кад је изгубио слободу, није шроклињао Турке него оне средње. Никада народ Сршеки није проклео Турке, али је проклео иавоје великаше:

Великаши проклете им душе! |

На ове средње, дакле, пало је народно проклетство, на. - њих пало на њима и остало. Јер они су отимали на две стране, од цара и од народа. Они су тумачили дара народу и народ цару, и лагали су на обе стране, док најзад нису својим лажима обесветили слободу и приштремили пут робовању. Њихово схватање живота шостало је било различито од схватања: народног. Док је народ схватао, да људи живе у овом свету од милости Божје и да људи дугују непрестану благодарност Богу, дотле су великаши схватати живот људаки као отмицу, због чега су наравно презрели и одбацили дужну Олатгодађрност Богу. Овај авет за њих није био домаћинство Божје но плен насилчика, Одбашцивити милост и бОлагодарност они су створили хаотичну ругобу најпре у душама својим, а по том у Држави Српској, и довели су ову најзад до пропасти. Цајрство је пало, они бу се равбегли по Италији ит Румунији, а народ, окован у ланце ропства, остао је да кроз сузе пева:

Мили Боже, на свему Ти хваџта!

Немојте ми рећи: то је стара прича, То је прича, која се“ не моске никада довољно поновити. Ако је ова прича стара. по годинама она је увек нова по значењу своме. Она скрива, вечну истину о правди Божјој. У њој се налави јасан доказ, како. царства постоје и падају, како слобода уступа место: ропству, и како ропство прелави у слободу. Мајка, негујући. дете мора знати све опасности, које прете животу депињем. И слобода ваша, стара само десет година, јесте као младенац, који је тек настао на свет. Ви морате, дакле, знати све опасности, које прете слободи вашој младој. Слобода има своју хигијену и своју медицину. Да би слобода била здрава, мора: се држати у Божанској чистоти и правди, мора се одевати у Божанску милост и светлост, и мора се хранити самим Ботом. Ако се слобода тако не негује, она постаје болесна. А. 00лесну слободу тешко је лечити, готово исто тако тешко као“ задобити је у ропству. За што Шросто за то што се. оолесна, слобода мора лечити на сваком грађанину Државе, на сваком члану народа, а то је дуг и трудан посао. Оболела слобода нтјенеивлечива, но ако се не лечи и не излечи благовремено, онда. медицину замењује хирурпија. Онда долаве тирански завојевачи, који врше немилосрдно секцирање, огњем и мачем, над.