Братство

Божићна звона Црквена, звона пробудила адвоката Митра Павловића. Запалио је сијалицу, погледао на, беде, залеђене шрозоре, окренуо се према икони и прекрстио, Болан и тежак уздах отео му се ив труди. да тим је сео крај стола, сетан и жалостан. (СеЋао се лањескор Божића, и оног лепог расположења, тад је шрви. "пут, он, иначе хладан и суров човек, адвокат и рентијер, затевао у својој кући: »Дјева днес...« Пад се у његовој свести јавила чудна, и необична. мисао, да навије будилник, да, иде на прво звоно у цркву и да пева, као некадашње ђаче српске школе све тропаре и сове божићне песме, Ту је своју мисао поверио пола у шали својој жени, али одмах за тим нагласио је, да, је Божић празник сиротиње, која се весели Цару рођеном у јаслима. Богатоме свету Божић је сваког дана... Овоме синчићу набавио је божићње дрвце, окитио га сијалицама, лепирицама и шећером, осветлио га је и када су детету заблештиле очи од сијалица, послао та. је са собарицом на спавање, а он је, замисливши се озбиљно, одлучио да иде у цркву.

Кад је силазио низ степенице своје раскошне виле на улицу, приметио је као авет бедног, мршавог дечка у поцешаном оделу, где промиче улицом пркви. У први мах хтео је да. та задржи и да га поклоном обраду је, дали сетивши се, да су сентименталност и милосрђе особине простог света, и осећајући тнушање шрема, самом себи, окренуо се навад и војничким кораком вратио кући. Кад је ушао у собу није ни приметио да. његова жена не спава, него га са чуђењем МОЛ ти права божићни поздрав,

Тад су вабрујала црквена, звона, Из дечије собе чуо се. гласић: »Тата, што се не мирбожимо. Ено звона звоне. Бого: нам спрема дарове«. А звона брује, прелевају се, таласају у сребрним звуцима, које мраз стеже.

Кад би се тај тренутак повратио, како би сретан и задовољан Оио !

Подигао се са столице, отворио је прва крила, прозора и посматрао небо. Звезде су сјале јаким светлом, велике 60жићње звезде, а један део неба светлуцао се у смаратдастим и опалним драгуљима. Улицом су пролазиле саонтице и са звуком прапораца итпчевавале су за угловима, раскршћа. Ах, кад би ове саонице донеле уз звуке боси ИЕ звона његове миле и драге.

На заразном оделењу бори се. његов мили синчић са, р ћу, његова. катастрофа. очекује се сваки час. Страшан и тужан празник очекује домаћина, Отуден обузима цео његов организам, дрхти целим телом, зуби му цвокућу, Устиње се на столицу и пали кандило и осветљава икону Богородице, коју му је старица, 1 поклонила. МО се, а за ТИМ ПН