Братство

202

Заиста велику силу духа и чисту љубав показује · човек, који је могао у себи разотк-ити силу служења Христу и проповедање светог Његовог Еванђеља на далекој суровој крајини у средини туђег примитивног народа. Епископ Амфилохиј пребива 25 година у леденој северо-аљашкој тунјри, налазећи се целу годину дана на путу и проповедајући Реч Божју. Родио се у крају сасвим друкчијем по климату и по култури и то у селу Докудову, бјелског округа, сједлецке губерније, холмско-варшавске епархије. Име му је породично Антоније |аковљевић Вокуљски. Васпитање и монашки постриг са нареченијем имена Амфилохиј добио је јаблочинском Свгто-Онуфријевом манастиру: 21. новембра 1893. рукоположио га је Епис-коп Лублински Гедеон за јеромонаха. Из јаблочинског манаАмфилохије Епископ Аљаске, стира јеромонах Амфилохиј по препоруци љублинског епископа а доцније Патријарха Тихона упућен је на двогодишњи мисионарски курс Казанске Духовне Академије, где је изабрао монголско оделење. 1901. на препоруку Тихона, тад епископа Алеутског и Сев Американског, Св. Синод поставио га је за началника Квихнахске Мисије Алеутске епархије Отад почиње црквено-просве!'ни рад овог великог црквеног мисионара. Требало је савладати многе потешкоће, почевши од најпримитивнијих услова мисионарског рада. Ипак ништа није могло да спречи овога ревног Христовог служитеља. Отац Амфилохије одмах по свом доласку отпремио се на путовање са псима по бескрајним снеговима пустиња Аљаске са топлим позивом незнабожаца Алеута, вери живог, истиног Бога, Исуса. Он није заборављао нај-