Братство

0

бозкности кроз столећа, чињеница огромног значења. Овај тиш

прекомерне, просте, смерне, не екстатичне, него мирне и благе, а ипак снажне љубави забележио је више пута у својим ремек-делима и велики руски песник Никола Љесков, дубоко мисаони писац религијовне психологије руског народа. Сунчан и диван је лик старога монаха, мисионара Киријака, који усрдно воли бедну децу незнабожаца у (Јетерзој Сибирији и израђује за њих играчке (и који убедљиво = озбиљно опомиње своје старешине да не пренагле у ревности обраћања.

и покрштавања). Невабораван је лик старог »незлобивог« Пам=

ба у »Вапечаћеном анђелу«. —

Јер то је моћ, снага, огромна, снага те скромне, услужне,

одане љубави ; приповедач хоће да побегне од ње, он је устрашен од њене моћи, али она га ипак достиже и побеђује. (Н. пр. у приповеци о »Апостолу Јовану и младом разбојничком вођи«.) | » Шта год бих му рекао«, каже нам приповедач, »макар та и изгрдио — он би ме благосиљао. Ударим ли га, он би се предамном до земље поклонио. Човек тако смеран не да се савладати ! Од чега да се уплаши, кад сам“ моли да га пошаљу у пакао Та он би својом смерношћу из пакла све демоне протерао или Богу обратио ! Они би га мучили, а он би их молио: —_- Мучите ме још окрутније, јер ја то заслужујем. = Не не! Такву смерност не би ни сотона издржао а са пуче, малаксале би му обе руке, иступиле би му се канџе, разумео _би најзад да је немоћан пред 'Рворцем који је створио такзу љубав и посрамио би се пред Њим.«

"То је уосталом, ма да. изгледа. чудно, узето из живота,

- ту је описан фактично истински и, по руске светитеље карак= теристичан, тип преображене благости. То је — да кажемо д0пекле (а без намере да га монополишемо за руске светитеље) — скоро национални карактер руских светитеља.

Још јаче смо тронути речима Киријака на самрти (у по"менутој приповеци ЈЉескова »На крају света). Он, Киријак, пред своју смрт прешире се просто о Богом. Правда бг с њиљ хвата се грчевито за скут његове одеће п неће да пусти: »Не_ ћу да пустим, док све не олатословиш |« То је управо смелост, љубав без мере >дерзновени јео, као код Исака Сипрског.

Али руски светитељи покавују и карактерне црте мУШе кости у свом односу према спољашњем свету, црте бораца Божејих, храбрих преставника истине, активних. учасника у спољашњем животу у борби за истину.

Сетимо се“ само смелог светитеља, митрополшта Филитта,

_ како је бев страха корио гнусна. зверства Јована Грозног и оно.

удављен ; или великог патриоте и националног светитеља, патриарха Хермогена. Њега бацише Пољаши у тамницу гле у-

мре од глади, јер је одважно проповедао идеју ослобођења

ар а СЕ а ава