Братство

Али, не'само што је св. Сава сам радио на српској књизи. него он ствара услове за даљи развој српске књижевности. која ће се после — радом његових ученика и наследника, — дићи до замашне висине. Св. Сава прикупља око себе учене људе и вредне сараднике, који ће наставити његово дело. Подизањем пак првог српског манастира у Св. Гори, Х иландара, који имађаше огроман значај за Сршетво као ра-

" садник националног свештенства, те подизањем и уреЂивањем манастира по Србији, св. Сава ствара. . прва књижевна и културна средишта, у којима ће се још дуго времена и после његове смрти његовати књижевност. _. - | Др. МЕ

(ој)

На висинама светости (Наставак)

_ »Јер љубав према ближњем је основа целе духовне зграде: у њој су садржане све заповести Христове«, каже Јован Коловос. - :

Неки стари испосник рече: »Хајде да стечемо највеће. добро — љубав. Ништа је пост, ништа је бдење, ништа, је упорно мучење себе без љубави, јер писано је: Бог је љубав.« (Московски »Древни патерик«, књига отаца, стр. 827).

Сетимо се мало даље појединих приповедака, како је неки монах сам помогао да му његову, тек купљену одећу украду, а да крадљивац није то ни опавио : или како је други био на услузи разбојницима да га оробе (Доброт. Ш, 149). 0. Серапион свратио се блудници у намери да је обрати да се покаје, и успело му је. Други неки стараш с шуно љубави служи тубавцу. 0. Амон сакрива кривицу палог брата : овај беше сакрио у двојој ћелији жену, и кад браћа ћелију претресаху, седе Амон на велики, дрвени суд у којем жена беше сакривена, и тако браћа ништа не опазише. Други неки стараш трчи двапут по 90 римских миља само да донесе свежег хлеба. 60лесном брату. На важнија њихова служба љубави јесте, да се моле за браћу. (У »Књизи отаца« налази се о овом лепа три поветка од 0. Арсенија.)

У овом правцу развио се првенствено карактеристични руски тип светитеља. »Старац Зосима« (личност у роману Браћа Карамавови«) описан је по савнању ив стварног живота. Ри »старци«, којима народ врви да добије духовну снагу, савет и помоћ, и који се с пуно љубави и с безграничном смерношћу заузимљу за све посетиоце, а онда одлаве до конша седмице у своју самоћу, у подвижништво и молитву, — то је историјска, још неизумрла, још увек жива чињеница руске по-