Братство

= —_ 20 - књижевност. Вероватно, ш дотле се макађ нешто радило, бар _преписивало из старе-словенске или преводило из византиј_ске књижевности, _ али из времена шре Св. Саве није нам се ништа сачувало из српеке књижевности. Томе се — најповле —_ не треба ни чудити кад знамо Да се »до св. Саве у српском народу није још добро утврлило ни хришћанство, "с којим се у нових народа Средњега Века и почињала писменост и књижевност.« Тек кад је св. (Сава почео у. сршеком народу утврђивати хришћанство и уређивати цркву. могло је бити говора и о српској писмености и књижевности.

И св. Сава уређујући српску цркву, почео је писати и књиге ва ту цркву. С његовим радом на црквеном пољу уско је био везан и његов рад на српској књижевности. И како су његови списи најстарија сачувана дела наше књижевности, то он посве заслужено носи име првог српског књижевника, оца српске књижевности, јер отвара низ орпских књижевника. И није он први наш књижевник само по времену него и по значају и важности коју има у историји срп"ске књижевности. | Повнавајући енергију св. Саве и његов свестрани рад, "рад на свима пољима народне — државне и црквене активности, — ма да нам нису сачувана сва његова дела ми слободно закључујемо да је и његов књижевни рад био оби= лан и многостран. И _—_ најпосле — и морао је бити такав, кад узмемо у обзир прилике у којима је Св. Сава делао. (вета браћа, славенски апостоли, Ћирило и Методије и њихови ученици превели су само најпотребније књиге за црквену службу. Многе лигургијске књиге, постале после њиховог времена, у Х веку и доцније, превађане су тек за Савина времена. И у колико св. Сава — због својих многих и разноликих послова у држави и цркви — није стигао сам да ради на превођењу тих књига, тако потребних за богослужење и верско просвећивање народа, он је давао иницијативу за тај посао, организовао своје сараднике и ученике. Е

И већ тај његов труд око организовања радника на срп-

ској п црквеној књижевности, заслужује пажњу и похвалу,

заслужује да га славимо као првог сршеког књижевника и народног просветитеља. Али је св. Сава — и крај свију својих многобројних послова у државној и црквеној политици онога бурног доба — налазио времена да се и сам посвети српској књизи. И у томе погледу, у књижевном раду, није св. Сава мањи од св. Саве, највећег државног дипломате онога времена: и (Ов. Саве оснивача самосталне српске нарочне цркве. ~

Није овде место да улавимо у подробније оцењивање његовог књижевног рада, па ћемо се с тога овом приликом за-

држати само на кратком приказу дела, која су несумњиво :

призната као дела св. Саве.