Братство

= 103 ——

велики грозд. Макарије био је жедан и хтео је да поједе

трожђе, али кад је пружио руку, сетио се да његов сусед пу-

стињак, који је боравио близу њега, јако воле грожђе, те не желећи бити егоиста, послао му је цео грозд.

Сутра дан Макарије добио је свој грозд натраг од свог далеког — суседа пустињака (с другог краја пустиње), који му је послао тај грозд на поклон. — Сваки је пустињак пре мислио о своме суседу, него о себи.

Такво је предање. Ја могу рећи само, да су пустињаци поступили истински хришћански.

Јеси ли ти, читаоче, кадгод поступио таког Јеси ли кадгод дао целу грану, незадржавајући ништа за себе Христос је увек био милостив и волео људе, који нису егоисте. Буди милосрдан и ти читаоче, не мисли на своје, када можеш пружити

радост другоме. — »Много је блаженије давати, него ли узимати«. Дјела ХХ, 35. С руског: досима. Св, Стивенсон

»Тће Ноте Меззепсег«

'

Богатство

У еванђељу ХХ недеље (Лк 16, 19—31) сретамо се ми са двема крајностима у подели земаљских добара. Један човек је био тако богат да се облачио у скерлет и свилу, живео је сваки дан господски и веселио се. Пред његовим вратима пак лежао је избачен један убоги сиромашак, по имену Лазар, који се није могао због слабости кретати. Тело Лазарево је било све у гноју и у ранама. Био је јадник жељан и мрвица са трпезе богаташке. Пси су му лизали гној и несвесно су му олакшавали муке. Скроз дакле једно понижено и увређено стање људске беде и невоље.

Али иста та грдна разлика између ова два човека још се већом показала у часу њихове смрти којој сви подлежимо. На Лазара је прво наишла смрт и њега су анђели однели у рај. Његов нестанак са земље по свој прилици нико није опазио, док су богаташа, кад је умро, сјајно и свакако са великим свечаностима закопали. Само што је богаташ, кад је умро, доспео у пакао, у место сталних мука.

По речима еванђеља дели пакао од раја велика пропаст да нико из пакла не може у рај ни обратно. А муке паклене