Братство

| 21 о

свих ових, свима некрштеним народима вели: »Бог је подигао из мртвих Исуса, сви ми, т. ј. апостоли, ученици и други очевидци, сведоци смо живи тога«, зар може бити још човека здрава ума и поштена срца, да у ову истину посумња! Апостол Павле у првој посланици Коринћанина (15, 6) вели за потврду ускрса: »а по томе га видеше једном више од 500 браће од којих многи живе и сада (57 године), а неки и помреше«. Знамо пак да је Павле у први мах био заклети непријатељ Хришћанства, а није се противио каменисању Стефанову из верских побуда.

Ми знамо највеће сумњалице васкрса беху баш сами расепуђени, престрављени и у веровању своме у Христа уништени апостоли, а нарочито неверни Тома, док их све Христос није очевидно и несумњиво уверио да је он, главом, ускрсли Господ. Тело им је дао да га опипају, да му ране виде, чак је јео пред њима, само да их увери да то није утвара, већ живи и прави Исус, није дух, јер је имао тело. и кости. Дао им је чак сведочанство у чешћим појавама после васкрса свога да је у прослављеном телу, а не у оном пре гроба, коме ни простор ни време не чине више сметње, које тело више нема земаљских потреба и не треба их.

После оваког осведочења у први мах највеће сумњалице апостоли, били су толико чврсто уверени у Ускрс Христов да су за ово своје уверење и у саму смрт ишли. Само су нам тако схватљиве гореспоменуте речи Ап. Павла. Све до посљедњег даха свога су апостоли при сваком гоњењу и у свакој јавној порузи за име Христово, али и уз разне знаке и чудеса, исповедали одлучно, тврдили неустрашљиво: Христос васкресе из мртвих. |

Од те и толике вере нестајао је са лица земље стари трули незнабожачки свет. Људи нови изнутра, народи свежи и нови који су потисли са позорнице света старе и гњиле, веровали су ову истину, веровали су свих минулих 19 векова, па верују и сада раздрагано, и поздрављају се са једва дочеканим поздравом : Христос воскресе!

Само овој истини можемо да захвалимо да је хришћанство тако велико, силно и распострањено, да је стално у живом раду, борби и у освајању. Да је умрли Христос остао био као и други мртваци у гробу, он се тада не би могао на небо изнети и заузети место власти и достојанства које му је од важности припадало. Не би могао од Оца свога послати