Братство
— 28 —
Духа Светог на апостоле, па не би било силе те да разметне апостоле, њихове следбенике и прејемнике по свему шару земаљскоме, да прости и неуки са снагом, успехом и победом проповедају пониженог, распетог, умрлог и ускрслог Бога. Без ускрса сва би се, ма и лепа и дирљива прича о Христу, свршила као и живот сваког великог човека пре њега, па и после њега до данас, са његовом смрћу, гробом и историјом. Не би било без ускрса ни живог и дејствителног заступства. и ходатајства хиљаде хиљада светитеља и угодника Божјих, на којима почива стално спасоносно дејство цркве на нас грешне земнородце, и то у правцу нашег сопственог оправдања и освећења у нашим личним подвизима и у нашем сопственом крстоноштву.
Без ускрса Христова не би се никада отворила са мишљу и надом на одјек, ни једна уста за његову величанствену науку. Без тога и таког ускрса не бисмо ни ми данас у овом огромном притиску душевном, који захвата цео овај свет и грози му као страшна авет црном неизвесношћу, пуном злослутница имали ипак радосног празника и светла дана, који нас диже и крепи сигурном надом: да изнад толиког замућеног и мрачног хоризонта нашег сјаји стално сунце неисцрпне Божје љубави и старања о нама.
Ко је је једном на земљи умро и има гроба свога, тај је по људским појмовима мртав. Такав више не дела, његова душа чезне и тражи непрекидна дела вере и љубави нас живих и треба их као озебао топлоту. Једино Христос живи и у њему његови свети који од нас ништа не требају за себе, и дела са њима у овој видљивој својој земаљској цркви на њезину утврђењу, уједињењу и размножењу.
Али није Ускрс само зато велик што је богочовек Христос ускрсао из мртвих и што је жив. Не, то само њега чини великим и даје му снагу вечну и његовој науци и његову делу. За нас је Ускрс велик, јер је исти Христос рекао: ја сам васкрсење и живот. Ко у мене верује, живеће, све да умре. И свако Ко живи џ верује у мене, неће умрети за веки. На основу те истине улазе апостоли у борбу и смрт са геслом: »Као што су сви у Адаму умрли, тако ће и сви живети у Христу«.
Како нам нарочито мило и свечано брује звона са високих звоника рано у праскозорје, у библијски тачно време, како се пуно и достојанствено разлежу радосни звуци по овој