Братство

земљи, јер смрт као порицање и уништење живота само је у животињском и биљном царству које нас окружава. А какво је тек блаженство поуздано сазнање наше, кроз све патње и разочарења овде на земљи предосећање живом вером и надом вечно блаженог живота у Христу: да ће једном ускрснути из гроба наше тело и сјединити се с душом које није ни гроб ни тамница њена, већ храм освећен Духа који живи у њему, да је тело људско рукотвор самога Бога.

Заиста има право један православни мислилац, који вели да је главни и основни тон свега православног веровања, вера у Ускрс.

Посред ове збрке и пометености у свету из којих као да излаза нема. да ли можемо, кад нам о ускрсу забрује звона. и одјекну ускрсне химне, пуне потврде живота и радости, а да са очајним Фаустом великога Гетеа не ускликнемо подигнути и окрепљени:

»О, хорите се само, песме са неба, ви, Из ока сузе теку, ја земњи с' поврати«.

Да, истрајати с вером на земљи до воље Божје јер Христос воскресе.

В. јанкулов

· Филозофија Ускрса

За разлику од већине паганских празника, мрачних и тужних, хришћански су празници светли и радосни. У томе смислу Ускрс је најзначајнији празник, »празником празник.“ То је сасвим природно. Баш на овај се празник надовезује најоптимистичнији одговор на једну загонетку, која мучи људску свест, откако је уопште човек почео да испитује смисао свога живота. То је загонетка о смрти. Хришћанство тако решава ову загонетку да са пуно разлога позива све људе да се томе радују: смрт је побеђена те, као што вели Јован Златоуст, »никто же да убоитсја смрти.« Која је мађијска формула, помоћу које је хришћанству пошло за руком да преброди страх смрти и да од једног тужног и грозног догађаја направи разлог за радовањер То је формула васкрснућа. Не спада ова формула у суву и позитивну науку, чији се видокруг ограничава само на оне догађаје, који се односе на искуство нашег земаљског живота. Ван сумње спада у надлежност богословља које има своје сопствене изворе и методе за позитивно рас

Па