Братство

прављање о мистичким проблемима. Али формула васкрснућа спада такође и у филозофију. То је таква област духовног живота, која заузима средину између слободног научног истраживања и везаних верских догмата. То је, тако рећи, слободна вера. Није то више наука. Али није још ни вера. Али и обрнуто. Није то више вера. Али није још ни наука. Овакав средишњи положај између вере и науке намеће филозофији велику улогу да буде посредница између њих и да предупређује њихове сукобе.

Са овог гледишта није на одмет да приликом Ускрса прегледамо са филозофског гледишта формулу васкрснућа, која

Св велмуч. Георгије (Новгородска школа крајем ХУ века. Збирка И. С. Остроухова)

сачињава метафизички темељ не само овог празника, него и читавог хришћанства.

И ако је можца претерано мишљење филозофа, који уверавају да је човек по својој природи метафизичко биће, ипак има већ у свакидашњем животу таквих догађаја, који нас неминовно упућује на метафизичке проблеме. Између таквих догађаја најзначајнији је смрт. Шта може да каже филозофија о смислу смртиг Има да бира једну од три могућих формула. То су формуле уништења, бесмртности и васкрснућа.

У прилог формули уништења наводи се околност да је живот непрекидно умирање или, као што сеизразио шпански филозоф Унамуно, ропац. Зато је француски физиолог Клод