Братство

85 —

Бернар дефинисао живот као смрт и Фројд уверава да је »циљ свакога живота смрт.« Када живо биће умире, дефинитивно, без икаквог остатка престаје његов опстанак. Живи организам постаје мртвим лешом, који се распада својим редом те од бића, које је некад живело пуним животом и то не само телесним, него још душевним и духовним, остаје само прах. На једној слици шпанског уметника Гоје види се одигнута гробна плоча, испод које један костур држи парче хартије са натписом »ништа.«

Према формули бесмртности не означава смрт престанак и распадање, него обрнуто сачување на вечита времена оног, што остаје од човека. За најгрубије и најпримитивније схватање бесмртност огледа се у продужењу у пуном и интенсивном обиму баш физичког опстанка умрлих људи. Зато се онда заједно са лешевима сахрањује све, што је потребно за продужење материјалног живота — коњ, жена, намештај, новац. И на гробове се редовно доноси јело. На вишем културном жииоту верује се да је бесмртна само људска сенка или аветиња, чији је опстанак пуно беднији од пунокрвног и руменог земаљског живота. На још вишем нивоу сматра се да је бесмртна само душа. Приликом смрти душа се одваја од тела и самостално продужава свој живот, док се тело распада према формули уништења.

Најзад према формули васкрснућа живот је непрекидан процес, у коме смрт није ни распадање нити укоченост, него само почетак нове фазе, поновно рођење или препород.

Од ових трију формула најмрачнија је прва. Сви писци, који су прихватили нихилистичку форму уништења, били су неизлечиво тужни. Тужан је био Флобер, јер није видео у личном животу ништа друго до »постепено распадање и трулење« после којега настаје »вечита трулеж.« Тужан је био Тургењев, јер смрт му је изгледала као одвратан инсект или као зла старица, која нас гура у ненаситу, нему и глупу рупу, где влада »тама, вечита тама.« Тужан је био и Толстој, јер поред свега свога залажења за хришћанску етику одрекао се хришћанске метафизике те заменио је васкренуће уништењем: »доћиће смрт и ништа неће остати осим смрада и црва.«

Ако је смрт само прелазак у ништа, онда је заиста живот несносанигуби ма какав смисао. Али остаје само формула: »да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети« (! Коринћ,, ХУ, 32). Нису много утешни покушаји научника да што више продуже

па