Братство

= (190 —

познавање, неспособан је да га прихвати; исповеда Бога понекад речима а свесно Га игнорише својим животом. С тога се у познавању Бога садржи известан елеменат воље — потчињавања себе, преданости самога себе, служења, реконструкције живота, прелома, метаноја. »Покајте се, јер се приближило царство Божје«. Као слободна личност ја примам Бога и само као слободна морална личност могу Га примити. Но то је тешко, људи се тога боје, боје се да предају свој егоцентрични живот ради Узвишеног и стога они и помрачују то узвишење. Оно слаби и бледи пред њиховим умним хоризонтом, заклања се интересантнијим и привлачнијим сликама. Познање Бога постаје бесплодно, замире или потамњује; налази се негдеу прикрајку душе и непримећује се у животу. Јер је познање Бога или активно или оно мање или више замире. Бог може тада постати за извесне људе несимпаличан, одбачена илузија, досадан, јер Он стално продужује да им се показује с времена на време, ограничавајући слободу њиховог самопоштовања.

И тако је најважнија особина познавања Бога појачана душевна активност која захвата целог човека, која управља и руководи његовом вољом. Моја воља учествује у мом сазнању Бога. У колико Му више предајем своје «ја«, у толико Он више присуствује у мени. »Он треба да расте, а ја — да постајем мањи«. »Који држи и чува моје заповести, тај мене љуби и биће љубљен од Оца мога и Ја ћу га љубити и јавићу му се сам... Ако ко љуби мене сачуваће реч моју и Отац мој љубиће га и доћићемо и постати једна породица«. (Јован 14, 21, 23).

Да ли ова велика активност има преимућство у религиозном познању над другом врстом познања или напротив г Не чини ли она религиозно познање више субјективним 2 Очигледно је, да два пута два не зависи од моје воље и моје активности (т.ј. у сасвим незнатном степену оно зависи од моје активности приликом усвајања тога познања, али затим моја активност престаје). Да ли не постоји познање, које не зависи од моје воље, познање ко је би било више објективног карактера т. ј. више адекватно истини, које би имало посла са истнитијим објектом 2 Управо какова је истинитост у познању, чије примање или непримање зависи од моје воље.

Сва ова резоновања имала би потешкоће ако испустимо једно из вида. Специјални карактер религиозног познавања састоји се у томе, што се активност у њему манифестује у