Братство

== [56 =

тријархалнога живота и утврђени искуством многих покољења. До ситнице су израђени припципи владања, и одредбе

о томе: што треба, а што не треба радити имају силу закона..

Задружне породице и братственичке средине стварале су повољну атмосферу за развијање осјећања солидарности, симпатије и живог саучешћа, која се и данас манифестују у свакој згодној прилици. Ова се осјећања показују још више у жалости него у радости. Пред већим невољама других људи се овдје осјећају као да трпе своја сопствена страдања. Многи у саучешћу и према несрећама осталих показују толико срца

и савјести да заборављају на саме себе и готови су на свако

самоодрицање. Кад захтевају интереси заједнице често се поступи без обзира на своје личне интересе, без »практичности« дајући себе за друге. Свако племе, свако јаче братство има у својој средини живих »примјера чојства и јунаштва«, примјера братске оданости, племенитог праштања и витешког самоодрицања. Ту се живи и мре за образ, јер према пјесми: »Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе до вијека«. По давнашњем правилу: за част зе све даје, а част се ни зашто не жртвује, без тога живот нема вриједности.

У свима племенима, посебно код Васојевића и Куча, имају

високо морално појимање о правди. Људи се одликују узајам-

ним поштовањем и срдачношћу у међусобним односима; услужни су и пуни доброте како према својима тако и према другима. Поштење у поступцима и досљедност ријечима сматра

се као најдостојнија врлина уз витештво:и истину. Поред. хвале за јунаштво овдје нема више хвале за човјека него кад.

се каже: »код њега је све људски и поштено«; или: »свакоме ће пружити руку и помоћи«.

Свако племе има по неку моралну особину којом се одликује поред других. Васојевићи су на пр. природни и срдачни, а. Кучи отмени. Срдачност је главна васојевићка одлика. Васојевићи се љубе у оба образа а сви Црногорци у један образ. Осјећање правде је код њих јако развијено. У међусобним односима идеал је тражити да се поступа »братски«, говори »по души« и »по срцу«; да се ради »љуцки«, други поштује и »свој образ чува«, да се »не чини што не ваља« и »не огријеши о правди«. Говор треба да буде »из све истине«. На част се гледа као на највећу вриједност. Отуда је и изрека: »Све за образ, образ ни за што«. И каже се често: »Човјек сви-

јетла образа може свуђ, а без образа никуд«. Поштење и ва-

===