Братство

— 165

љаност човјека цијени се изнад свега. Каже се: »Ко се једном грдно обрука, излаза му нема«.

Свуда у црногорско-брдским племенима, тако и у многим крајевима блиске Херцеговине, јунаштво је главни мотив веЋине моралних поступака и радња. Отуда се многи појмови о моралним вредностима одмеравају према врлини витештва. Јунаштво је ту »основна мисао живота«, према према Цвијићевим ријечима. То је прво чиме се запаја сваки мушки дух од дјетињства. Чим се дијете из колијевке дигне »почиње трчати за славом и споменом«, како вели Марко Миљанов, славни војвода Куча. Вијековима свакоме је био идеал да учини које јуначко дјело и буде опјеван. Отуда све што смета угледу и доброме гласу сматра се за морално ниско, а ко се показао јунак лакше му се прашта. Али витештво духа мора да прати досљедност између ријечи и дјела, готовост на жртве и човјечност.

На част и углед своје куће, на добар глас и лијепо име које треба да се стекне и очува у народу свагда се пазило и данас се пази. Сваки ружан поступак, преступ или злочин наилази на тешку осуду код свију. У тежим случајевима гдје је у питању лична част појединца правда се до надавно 34– свједочавала вађењем »мазије«, усијаног гвожђа из врелог казана воде. и

У погледу односа са женском страном тражи се особита обазривост, честито осјећање и владање собом. Чедност, поштовање материнства и вјерност у том погледу сматра се као једна света дужност и највиша обавеза: Од старијих људи чује се да говоре како је остала ријеч од старине: »Ко загледа туђе жене није потпун човјек«: За оне који се у томе јавно гријеше и немају. потребног достојанства и уздржљивости, каже се да су »погане крви« м »нечистих осјећања«, да су безстидни и без поноса, »ка животиња«. На. неисправно: женскиње гледа се са презирањем,. као на »курве и безобразнице«Таквима се мало вјерује на исказе! против заводника, јер »која! погријеши с једним погријешићеи с другим«: Строго отмени морал Црногорке и Брђнаке не допушта правдања и без праштања осуђује оне који својим владањем. »срамоте женску страну и свој дом«. Класичан је примјер за ово поступак једне главарске жене при једном суђењу у племену Куча. Суд је хтио да строго казни једног мушкарца сумњиченог за недозвољене односе са дјевојком која га је тужила да је с њим